Совјети су често путовали. Многи су ишли на службена путовања, а Совјетски Савез је био и једна од првих земаља у свету која је увела плаћени годишњи одмор. У послератном периоду тај одмор је трајао месец дана, па и више, и коришћен је углавном „у цугу“, тј. није дељен на два или три краћа одмора (овде сазнајте зашто је било тако). Људи су могли провести одмор у санаторијуму (нешто попут бање), на мору, у походу кроз природу или на екскурзији. Све у свему, исто као и сада, само уз одређене „нијансе“. Дакле, шта су Совјети обавезно носили на пут, било да иду на одмор или на службено путовање? Наводимо девет најважнијих „ставки“.
Туристи на реци Ала Агра.
М. Барабанов/SputnikГлавни пратилац на путу био је, наравно, совјетски платнени ранац. У различитим периодима су прављени ранчеви разних облика, али је најпопуларнији био сферни дизајн са два џепа на предњој страни и великим горњим поклопцем. Запремина је могла да се подешава, од 20 до 60 литара. Масовна производња ранчева са рамом почела је током 1970-их, када су они коришћени углавном за озбиљније походе.
Ове грејаче је извозила у иностранство једна особа. Брест, СССР, 15. октобар 1990.
Едуард Кобјак/TASSМали грејач је увек добродошао на одмору. Данас у скоро свакој хотелској соби постоји електрични чајник или се у близини може наручити кафа, а раније је вечерња чајанка била права квест игра. Узгред, совјетски инжењери су направили грејач и за аутомобилску утичницу, јер су путовања аутомобилом била доста популарна. Постојао је чак и апарат за кафу за аутомобиле.
Сазнајте више! 10 необичних совјетских кухињских направа
Подне.
Всеволод Тарасевич/MAMM/MДФЛимени лончићи су првобитно прављени за армију, али су се врло рано „преселили“ у туристичке ранчеве (коришћени су за прокувавање воде за чај или кафу). Нису били тешки захваљујући алуминијуму, али им је мана била што су се врло брзо загревали и било их је тешко држати за ручку. Због тога су поједини туристи носили емајлиране или челичне шоље. Оне се и данас могу наћи у свакој продавници у Русији.
Прва „Spidola“, транзистор.
Виктор Рујкович/MAMM/MДФКакав би то био одмор без музике и новости? Данас све то имамо у телефону, али и раније се то питање лако решавало. На одмор су ношени мањи радио-транзистори. Преко њих су туристи слушали омиљене песме на плажи и пратили најновије вести и временску прогнозу. Један популарни модел је добио чак и назив „Туриста“. Радио је и на струју и на батерије.
Страствени шахисти
Исак Тункел/MAMM/MДФКако човек да проведе одмор без разоноде? У совјетско време главна стона игра је био шах (овде сазнајте зашто).
Шаховске табле са фигурама су прављене у различитим облицима. Било је и путних варијанти. Мањи шах је човек лако могао понети са собом, кад пође на плажу, на пример, да тамо одигра коју партију са суседом док лешкари на сунцу.
Поред шаха људи су радо играли домине.
Породица на плажи
Всеволод Тарасевич/MAMM/MДФРусија је велика земља, па су многи до летовалишта путовали веома дуго, чак и по неколико дана. Често су носили храну завијену у новине или фолију. Тада пластичне кесе нису биле честа појава. Варена јаја су била најпоузданији путнички оброк јер не морају да се чувају на хладном месту, а љуска их штити од кварења. Многа путовања возом или аутомобилом нису могла да прођу без куваних јаја.
Ово је био генијални „лајфхак“ совјетског периода. Со је обично пакована у велике кутије. Раније није било малих паковања као данас. Зато су кутије од шибица биле коришћене за разне сврхе као идеално решење, само кад се потроше шибице. И све је било еколошки чисто!
Данас сваки хотел има гел за туширање, шампон, пасте за бријање и остали тоалетни прибор. Раније се све то морало носити од куће. Сапун у пластичној кутицији могао се наћи у сваком совјетском коферу. Сматрало се да није хигијенски користити туђи сапун, па је свако имао свој. Узгред, постојале су и минијатурне кутијице за сапун, специјално за путовања, али су биле прилично ретке.
Колоњска вода није коришћена само као парфем, него и као заштита од комараца и крпеља. Не, то није шала. Ако мало истрљате руке и ноге колоњском водом видећете да вам се комарци не приближавају. За такве ствари је најбоља била колоњска вода „Гвоздика“ („каранфилић“). Она је имала изузетно јак мирис!
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу