Магаданска област налази се на крају азијског континента, запљускивана таласима Охотског мора. То је огромно и слабо насељено пространство, испресецано планинским венцима и рекама. Ту има много места на које људска нога још није крочила, али и обиље природних богатстава: злата, сребра, калаја и волфрама. Како би се заштитила локална флора и фауна, 1982. године основан је Магадански резерват природе, један од десет највећих у Русији (са површином од 883.817 хектара).
Резерват чине четири међусобно неповезане области. Ту нема ни путева ни насеља. До њих се може стићи само реком или преко Охотског мора (сазнајте какав је превоз могућ у овим беспућима).
Симбол Магаданског резервата је белоплећи белорепан, који се среће само на Далеком истоку Русије и понекад у азијским земљама.
Али, поред њега, Магадански резерват насељава још преко 180 ретких врста птица, које формирају читаве колоније у овим крајевима!
Тренутно је у резервату регистровано 40 врста сисара. Међу њима су мрки медведи, зечеви и маскати.
На острву Матикиљ, једном од Јамских острва у Заливу Шеликова, налази се најсевернија колонија Штелерових морских лавова у Русији. Ове животиње се могу видети само лети, с обзиром да је Охотско море зими залеђено. Морске лавове посматрају и надгледају скривене камере.
Јамска острва пружају невероватан призор. То је заправо мало стеновито острвље, на којем практично нема растиња. На њима се налази једна од највећих колонија птица у Русији (научници су избројали најмање шест милиона птица на овом месту).
Сваки део Магаданског резервата карактерише не само различит рељеф (тундра, стене, мочваре, шуме), него и различити климатски услови. Мада на карти може изгледати да су ови терени међусобно близу (што је само варка).
Магадански резерват природе је врло повољно место за живот медведа и овде их има у великом броју. Охотско море је, наиме, богато лососом, који је њихова омиљена храна, а нема ни људи да их узнемиравају.
Полуострво Кони је најтајанственији и најстеновитији део резервата. Испоставља се да су људи на овом месту живели пре око хиљаду и по година. Археолози су, наиме, дуж обале пронашли остатке шест древних насеобина (сматра се да су ту живели преци данашњих Корјака).
А следи и једно изненађење: људи још увек живе на овом месту! На Рту Таран, наиме, станују двојица радника у светионику, који је подигнут 1958. године. У слободно време они истражују стеновите обале и гаје поврће.
Мада је тешко посетити Магадански резерват, то није немогуће. Запослени у резервату су успоставили неколико морских рута за туристе који желе лично да доживе лепоту суровог Охотског мора. Центар који организује посете резервату налази се у граду Магадану, престоници региона, удаљеној од 100 до 650 километара од територије резервата.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
