Зашто се овај град назива „престоницом Сибира“?

• Пријавите се на наш Телеграм канал
• Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
• Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
• Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
• Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Смештен у југозападном Сибиру, Новосибирск је јединствен град рекорда. Има највећи планетаријум, зоолошки врт, позориште и аеродром у азијском делу земље, као и најдужи метро мост на свету (2.145 метара). Улица Красни проспект дуга седам километара једна је од најдужих на свету, док је 40 метара дуга улица Сибстројпут једна од најкраћих.

Новосибирск (који је до 1926. носио име Новониколајевск у част цара Николаја II) основан је 1893. године као мало насеље за градитеље железничког моста преко реке Об. „Тренутно је насеље гомила ружних, летимично окрњених зграда, препуно радника који су дошли да граде железницу и разних трговаца“, написао је Јулиус Шмит, агент једне трговачке фирме.

Међутим, повољан географски положај насеља није дао да оно падне у заборав. Не само да се налазило на обали велике реке, већ је кроз њега пролазио и Велики сибирски пут (како се тада звала Транссибирска железница), који је повезивао европску Русију са Далеким истоком.

Посматрајући брз економски и демографски раст града, совјетски народни комесар за образовање Анатолиј Луначарски, 1928. године назвао је Новосибирск „Сибирски Чикаго“. За мање од 69 година од оснивања, достигао је статус милионски град, што је апсолутни светски рекорд. Данас има популацију од преко 1,6 милиона људи, што Новосибирск чини трећим највећим градом у земљи после Москве и Санкт Петербурга.

Смештен далеко од фронта током Другог светског рата, Новосибирск је постао поуздано залеђе Црвене армије. У граду је за потребе Црвене армије ефикасно радило тридесетак великих индустријских предузећа евакуисаних из западних региона земље. Једна четвртина све артиљеријске муниције коју су користиле совјетске трупе произведена је у Новосибирску.

Град се активно развијао не само индустријски, већ и научно. Већ 1930-их година основано је на десетине научних лабораторија, истраживачких и пројектантских института. Године 1957. изграђен је Академгородок - један од најважнијих научних и образовних центара Совјетског Савеза, а данас је његова слава отишла далеко ван граница земље.

Понос СССР-а, Новосибирск је често био домаћин веома угледним и важним гостима. Шведски премијер Улоф Палме, француски председник Шарл де Гол и амерички председник Ричард Никсон били су у посети у различито време. Године 1970, први човек на Месецу, астронаут Нил Армстронг, кувао је рибљу чорбу на обалама Новосибирског резервоара за воду, познатом као „Обско море“.

Као и за остатак земље, распад Совјетског Савеза почетком 1990-их био је тежак ударац за Новосибирск. Као резултат смањења финансирања и распада међурегионалних економских веза, индустријска производња је опала три пута. Тек почетком 2000-их било је могуће стабилизовати ситуацију.

Новосибирск је данас највећи привредни, културни, саобраћајни, образовни и научни центар Сибира. Као административни центар Новосибирске области и Сибирског федералног округа, сада лако полаже право да се незванично зове „престоница Сибира“ и у томе нема озбиљних конкурената.