Поред стандардне Нове године која се широм света празнује у ноћи између 31. децембра и 1. јануара многи народи Русије имају и своје традиционалне датуме овог празника. За многе народе Сибира најважнији празник је будистичка Нова година, и он управо наступа. Наиме, 2023. године у Бурјатији, Калмикији и Туви тај дан пада 21. фебруара, а на Алтају 23. фебруара.
Верници у дацану пре почетка обреда Дугжуба.
Јевгениј Јепанчинцев/TASSУ Бурјатији се овај празник зове Сагалган, у Калмикији Цаган Сар, Тувинци га зову Шага, а алтајски народи Чага Бајрам. Сви ти називи се преводе као „бели месец“, јер се датум рачуна по лунарном календару. Година Тигра долази на смену години Плавичастог зеца. Друга варијанта превода поменутих назива је „прекорачити време“.
Монах за време обреда Дугжуба. Забајкалски крај, Чита, Русија.
Јевгениј Јепанчинцев/TASSУ појединим областима први дан будистичке Нове године званично је нерадан.
Припреме за празник се обављају унапред, и пажња се пре свега посвећује чистоти, и ту није реч само о сређивању стана, него и о посебном обреду очишења који се зове Дугжуба.
Верници око свештене ватре за време обреда „Дугжуба“.
Алексеј ДаничевОн се по правилу обавља на специјалним полигонима код дацана (будистичког манастирског комплекса). За потребе обреда се праве пирамиде „Сор“ и свечано се спаљују уз молитве као симбол духовног очишћења. После читања молитава треба се окренути леђима ватри да би све што је лоше остало у прошлости.
Распаљује се и једна мања ватра. У њу верници бацају комадиће теста или тканине којима су се претходно брисали. Сматра се да они на тај начин спаљују сву своју негативну енергију, све болести и невоље. Ламе, додуше, кажу да је важније одбацити своје лоше мисли и држати се добрих дела.
Република Тува. Прослава Нове године Шагаа по лунарном календару на тргу Арата.
Кирил Кухмар/TASSОво је породични празник, као и стандардна Нова година. Првога дана Нове године пожељно је посетити старије чланове породице (а није забрањено посећивати и друге ближње). Традиционални поклон је свилени шал, али у данашње време то може бити и нешто друго.
Република Бурјатија. Верник током обреда „Дугжуба“ у Иволгинском дацану.
Александар Гармајев/TASSИ наравно, ту је празнична трпеза! Ако 1. јануара цела земља једе салате „Оливије“ и мимозу, 21. фебруара је дан када се једу зооморфне крофне уз најлепше жеље, а такође „бузи“, тј. „пози“ (тесто у виду кнедли пуњено млевеним месом и кувано на пари).
Учеснице такмичења у једењу „поза“ поводом прославе будистичке Нове године у Иркутској области.
Кирил Шпицин/SputnikУ градовима се често организују вашари и концерти на којима се може видети много људи у традиционалним народним ношњама. У Бурјатији на таквим прославама се игра коло „јохор“, симбол бујања живота.
Коло „јохор“ на прослави будистичке Нове године, Забајкалски крај.
Јевгениј Јепанчинцев/SputnikСвечаности и службе у дацанима одржавају се током неколико недеља. То је још један повод да људи једни другима пожеле срећу и да испрате зиму.
Јутарња молитва и ритуал у коме се послужује бела храна у оквиру прославе будистичке Нове године у будистичком комплексу у Забајкалском крају.
Јевгениј Јепанчинцев/SputnikТекстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу