У републици Адигеји и у Краснодарском крају за празник се припрема ашрај. То је густа млечна чорба од лука са пасуљем и кукурузним брашном. Пасуљ се кува у месном буљону сат и по, а пред сервирање чорба се разблажи млеком, кефиром или сурутком и дода се пропржени лук. Колико год да је различитих јела на празничном столу, обавезно треба пробати ашрај. Јело се припрема у великим количинама, а затим се подели са комшијама. Постоји веровање да што више такве чорбе поклоните, више ће бити благостања у вашој породици.
У Татарстану се за празнике увек припремају пуњене пите и пецива: зур белиш, ечпочмак и губадија. Главна празнична свечано украшена пита са „поклопцем“ је зур белиш – у преводу са татарског „велика пита“. За класични фил се користи говеђе месо, али се у посебним приликама оно замењује пачијим или гушчијим месом, или се спрема мешавина од више врста меса. Месо се комбинује са кромпиром, житарицама, бундевом или купусом.
Ова слатка пита је популарна у Татарстану, Башкортостану (Башкирија) и Чувашији. За Нову годину се најчешће припрема од бесквасног теста и са слатким филом. Пуњење је углавном од пиринча, јаја и црвеног творога, који се припрема од млека и „катика“ (врста густог црвенкастог киселог млека најчешће обојеног цвеклом или вишњом). Може се користити и творог добијен од рјаженке (напитак од ферментисаног млека). У питу се додају и суве кајсије, суве шљиве и суво грожђе.
У Јакутији се на празничну трпезу сервира строганина, јело од сирове смрзнуте рибе или меса струганог на танке листиће. За рибљу строганину користи се нелма, муксун, омуљ, јесетра, мала озимица или чир, а за месну строганину се узима месо од ждребета.
Ово јело се припрема у Републици Мариј Ел. У пећи се испече лепињица од три палачинке, припремљене од различитих врста брашна. Затим се на њу одозго стави лоптица творога као симбол Сунца. Служи се уз слани и слатки сос.
У Осетији се за празник обавезно припремају три овакве пуњене лепиње, и слажу се једна на другу. Број три симболизује Бога, небо са Сунцем и Земљу. А за Нову годину у уалибах се ставља новчић или нешто од накита. Верује се да ће онај ко пронађе новчић имати среће целе наредне године.
Ово је пилетина у комадима динстана у сосу од павлаке и брашна. Служи се са густим сосом од кукурузног или пшеничног гриза, или са сосом од брашна уз додатак лука. Либжа је популарна у многим регионима Северног Кавказа.
У Удмуртији је уобичајено да се као главно топло јело за новогодишњу трпезу припрема рижем зазег, што на локалном дијалекту значи печена гуска. Раније, док су Удмурти били пагани, ово јело се припремало за велике празнике и приносило на жртву боговима. Сада се оно може наћи на породичним гозбама, али и у локалним ресторанима. Гуска се за празник пуни вргањима и житарицама, на пример, гершлом.
Пељмени (мали комадићи теста пуњени млевеним месом) на новогодишњој трпези су традиција у многим сибирским породицама. Исто тако и „срећни пељмен“, који у себи крије изненађење. Прави их цела породица на стотине, па чак и на хиљаде, а затим их замрзава. Рецепти се могу разликовати – неко у фил додаје лед, неко користи три врсте меса, а неко пељмене филује месом од лоса.
Поред Сибира, локални пељмени се за празник припремају и у другим регионима. У Дагестану су то курзе (у фил се додаје парадајз), а у Бурјатији – пози или бузи (са сланиницом у филу).
Многе руске породице дочекују Нову годину уз шампањац. Черкези на Северном Кавказу уместо шампањца више воле махсиму, благо алкохолно пиће припремљено од кукурузног и просеног брашна уз додатак меда, хмеља и зачина.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
