Како се у Русији празнује будистичка Нова година Сагалган

• Пријавите се на наш Телеграм канал
• Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
• Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
• Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
• Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Поред стандардне Нове године која се широм света празнује у ноћи између 31. децембра и 1. јануара многи народи Русије имају и своје традиционалне датуме овог празника. За многе народе Сибира најважнији празник је будистичка Нова година, и он управо наступа. Наиме, 2023. године у Бурјатији, Калмикији и Туви тај дан пада 21. фебруара, а на Алтају 23. фебруара.

У Бурјатији се овај празник зове Сагалган, у Калмикији Цаган Сар, Тувинци га зову Шага, а алтајски народи Чага Бајрам. Сви ти називи се преводе као „бели месец“, јер се датум рачуна по лунарном календару. Година Тигра долази на смену години Плавичастог зеца. Друга варијанта превода поменутих назива је „прекорачити време“.

У појединим областима први дан будистичке Нове године званично је нерадан.

Обред очишћења

Припреме за празник се обављају унапред, и пажња се пре свега посвећује чистоти, и ту није реч само о сређивању стана, него и о посебном обреду очишења који се зове Дугжуба.

Он се по правилу обавља на специјалним полигонима код дацана (будистичког манастирског комплекса). За потребе обреда се праве пирамиде „Сор“ и свечано се спаљују уз молитве као симбол духовног очишћења. После читања молитава треба се окренути леђима ватри да би све што је лоше остало у прошлости.

Распаљује се и једна мања ватра. У њу верници бацају комадиће теста или тканине којима су се претходно брисали. Сматра се да они на тај начин спаљују сву своју негативну енергију, све болести и невоље. Ламе, додуше, кажу да је важније одбацити своје лоше мисли и држати се добрих дела.

Како се прославља будистичка Нова година

Ово је породични празник, као и стандардна Нова година. Првога дана Нове године пожељно је посетити старије чланове породице (а није забрањено посећивати и друге ближње). Традиционални поклон је свилени шал, али у данашње време то може бити и нешто друго.

И наравно, ту је празнична трпеза! Ако 1. јануара цела земља једе салате „Оливије“ и мимозу, 21. фебруара је дан када се једу зооморфне крофне уз најлепше жеље, а такође „бузи“, тј. „пози“ (тесто у виду кнедли пуњено млевеним месом и кувано на пари).

У градовима се често организују вашари и концерти на којима се може видети много људи у традиционалним народним ношњама. У Бурјатији на таквим прославама се игра коло „јохор“, симбол бујања живота.

Свечаности и службе у дацанима одржавају се током неколико недеља. То је још један повод да људи једни другима пожеле срећу и да испрате зиму.