Необичне пустиње у Русији

Русија не оскудева у пустињама! Већ смо причали о арктичкој пустињи, али ни обичне пустиње нису велика реткост. Има их и у Сибиру, а не само у топлијим регионима.

1. Чарска пешчара

Природа је за ову пустињу нашла сасвим необично место – у Сибиру, на северу Забајкалског краја. Замислите густе шуме, а свуда око њих снежни планински врхови Кодарског масива, и усред њих праву пустињу са уобичајеним пешчаним динама, широку 5 и дугачку 10 километара. Све то делује као фатаморгана!

Стручњаци сматрају да је тај песак некадашњи талог на дну древног језера из Леденог доба. Поједини пешчани брежуљци су високи и по 80 метара.

Чарска пешчара је једна од најсевернијих пустиња на свету. У њој је преко лета веома вруће, док су околна језера и даље прохладна.

2. Пешчара Рин

А ово је већ права-правцата пустиња. Налази се на југу Русије, на граници између Астрахањске области и Казахстана. Простире се на 160 километара. Брежуљци пешчаних наноса високи су 13 метара. Овде понекад дувају праве пешчане буре. У песку често можете наићи на шкољке (пре 70.000 година овде је било велико језеро). У 12. веку се на овом подручју налазио центар Златне хорде.

Пешчара Рин је популарно место за вожњу џипова. Не треба, међутим, губити из вида да је Астрахањска област један од најтоплијих региона Русије. Лети се овде температура не спушта испод +30 степени.

3. Црне земље

Ово је једина антропогена пустиња у Европи. Подручје „Црне земље“ у Калмикији било је у почетку полупустиња, али после узоравања пешчаног тла и неконтролисане испаше стоке средином прошлог столећа ова територија је почела брзо да се претвара у пустињу. Сваке године је пустиња захватала преко 40 нових хектара земље у Калмикији. Тек током 1990-их је тај процес успорен помоћу пошумљавања.

Данас „Црне земље“ заузимају нешто мање од половине целе Калмикије. На једном делу пустиње основан је истоимени резерват у коме живе степске антилопе сајге – крајње необични представници светске фауне.

4. Арчединско-Донска пешчара

Волите ли ауто-мото рели? Ако волите, онда вам ово место можда изгледа познато. Арчединско-Донска пешчара је годинама била деоница релија „Пут свиле“.

Пустињски пејзаж у близини реке Дон прилично је необичан призор! Ове пешчане падине у Волгоградској области простиру се на око 2.000 квадратних километара, а наноси песка су високи и по 7 метара. Истина, овде се среће и мало растиња. Песак је по свему судећи талог речног дна. У прошлости је корито Дона било далеко веће него данас.

У совјетско доба су предузимани покушаји пошумљавања и озелењавања ових површина. Овдашњи еколози још увек одржавају језерца којима се спречава ширење пустињског терена.

5. Брежуљци од пешчаних дина

Овај пустињски терен код Вороњежа мештани зову „Донска Сахара“. Налази се близу реке Дон, али нешто северније од Арчединске пешчаре. То је релативно мали појас, дугачак непуних 5 километара. Необично је, међутим, што се он граничи са пољима, шумама и језерима. Још почетком 20. века „Сахара“ се ширила, а пешчане буре су правиле доста проблема житељима овог краја.

Данас је ширење „Сахаре“ заустављено свеобухватним пошумљавањем и озелењавањем.

6. Самис Кумага

У Јакутији, најхладнијем (и највећем) региону Русије, и иначе има много егзотике. Колико вреде само ледници који се топе на врућини! Постоји и права пустиња усред тајге – мештани је зову „тукулан“ („песак“ на јакутском). Може се видети у резервату Ленски стубови дуж Лене, једне од највећих сибирских река. Вероватно је и овде у питању талог древног речног дна.

Тукулан је дугачак 5 километара, а пешчани наноси су високи и по 50 метара.

7. Сари Кум

Назив овог терена значи буквално „жути песак“. Сари Кум се налази у централном делу Дагестана на југу Русије. Управо овде је снимљен совјетски „истерн“ (одговор холивудском „вестерну“), култни филм „Бело сунце пустиње“. Испало је веома добро, као у правој Сахари!

Терен под песком је дугачак свега 3 км, али су зато његове дине високе и преко 200 метара (понекад и 260 метара). Овде никада није хладно, а лети је врућина неподношљива.

Порекло овог пустињског терена проучавано је још крајем 19. века. Дошло се до закључка да песак потиче од ерозије пешчарских стена на околним планинама.

• Пријавите се на наш Телеграм канал
• Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
• Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
• Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
• Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи