Педесетих година цар Александар II је ублажио законе који су се односили на границу насељавања Јевреја (прописана граница до које су Јевреји могли да се насељавају у Русији). Када би стекли статус трговца прве гилде, Јевреји су могли да живе изван границе насељавања. Касније је дозвољено и Јеврејима научних професија, студентима и занатлијама да живе у великим градовима, укључујући Москву и Санкт Петербург.
Градско јеврејско становништво почело је да расте и председник московске јеврејске општине Лазар Пољаков је од градоначелника тражио дозволу за изградњу молитвеног дома. Пољаков је сам у ту сврху издвојио новац и изградња је завршена већ 1891. године. Синагогу краси купола са Давидовом звездом.
Због новог таласа антисемитизма синагога је за вернике отворена тек 1906. године. А у совјетско доба поново затворена. Тек после перестројке зграда је поново предата општини, а двехиљадитих рестаурирана. То је највећа синагога у Москви (у престоници их има пет).
Ова синагога у Москви саграђена је 1883. године као приватна кућна синагога Лазара Пољакова, председника јеврејске општине. Синагога је затворена 1937. године, а после распада СССР-а предата општини љубавических хасида.
Савремено здање конципирано је на крајње занимљив начин. Главна фасада је, наиме, стаклени витраж иза којег се види стари зид синагоге, као и симболични зид плача. Необично архитектонско решење представља и кула на углу зграде, чији прозор украшава „менора за хануку“ (деветокраки свећњак).
Данас синагога поседује три молитвене сале, а у њој такође функционишу висока талмудска школа (јешива „Махон Ран“) и музеј сећања на Јевреје погинуле у XX веку.
Још једна синагога која своје оснивање дугује Александру II. Он је дозволу за њену изградњу дао 1869. године. Међутим, синагога у арапско-маварском стилу саграђена је тек 1893. године. Најпре су се дуго прикупљала средства и тражила локација, а затим је и сама изградња дуго трајала.
Молитвени дом је радио током читавог совјетског периода, уз повремено затварање само на кратко време.
Иркутска јеврејска општина је 2018. године обележила 200-годишњицу постојања. Први Јевреји у Сибиру били су прогнаници и затвореници, а Иркутск је био њихов религијски центар. Локална синагога данас је најстарија активна синагога у Русији.
У совјетско доба синагога је дуго била затворена, али после перестројке поново је враћена иркутској јеврејској општини.
Почетком XX века у Вороњежу је живело неколико хиљада Јевреја (1917. године било их је преко 6 хиљада). Синагога у неомаварском стилу саграђена је 1903. године. У совјетско доба здање је коришћено као магацин. За време Другог светског рата оштећено је у бомбардовању.
Синагога је поново предата јеврејској општини тек 1997. године. После дуге реконструкције поново је отворена за вернике поводом обележавања 110 година од изградње.
Крајем XIX века у Самари је живело преко хиљаду Јевреја. Они су од градских власти тражили дозволу да саграде велику синагогу. Молитвени дом за хиљаду особа – највећи у Поволожју – подигнут је 1908. године од средстава градских трговаца.
У совјетско доба у згради је отворен дом културе, али деведесетих је враћена општини. Данас синагога није активна, у току је њена рестаурација.
У трговачки центар Руске Империје, Нижњи Новгород, још у првој четвртини XIX века долазио је велики број јеврејских трговаца. А на територији највећег вашара у земљи чак се налазила привремена синагога. Стална синагога је саграђена у граду 1883. године, а 1910. подигнута је још једна. Били су активни и јеврејски клубови и школе са наставом на јидишу.
Тридесетих година синагога је затворена за Јудеје, али је после распада СССР-а враћена јеврејској општини. Молитвена сала је рестаурирана, такође су у синагоги отворени кошер ресторан и продавница. Данас од 20 хиљада становника града четвртина интензивно учествује у животу јеврејске општине.
Јевреји су сопствену национално-територијалну област добили на Далеком истоку Русије крајем двадесетих година. Данас у Јеврејској аутономној области живи само један проценат Јевреја, али активне су две општине и свака има своју синагогу.
Биробиџанска синагога „Бејт Манахем“ саграђена је 2004. године поводом обележавања 70-годишњице области на иницијативу јеврејске општине „Фројд“.
Синагога је у Брјанску саграђена 1891. године, али у совјетско доба предата је на коришћење клубу текстилне фабрике. У другој деценији XXI века зграда је враћена локалној јеврејској општини. Почела је дуготрајна рестаурација, током које је у шупљини зида пронађено тајно скровиште са старим молитвеницима.
Синагога је 2023. године поново отворена за вернике као нови културни и духовни центар, чиме је живот брјанске јеврејске општине добио нови импулс развоја.
У XIX веку, када је Калињинград још био пруски град Кенигзберг, ту је подигнута синагога за локалну јеврејску општину. Али када су на власт дошли нацисти, током Кристалне ноћи 1938. године синагога је спаљена.
На њеном месту је 2018. године подигнута нова синагога која по изгледу подсећа на своју претходницу. У њој се осим молитвене сале са витражима налазе библиотека и кошер менза.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
