Путовање возом у Русији може да траје од неколико сати до неколико дана. Рецимо, од Москве до Санкт Петербурга брзим возом стиже се за четири сата, а Трансибирском железницом од Москве до Владивостока за седам дана.
Без обзира на то што неки путници купују карте са топлим оброком или користе вагон-ресторане, већина по традицији носи домаћу храну на далеки пут.
„Мој тата је често ишао на далека службена путовања, а мама му је спремала пуну торбу хране. Сваки пут паковала је димљену сирову кобасицу, која се још додатно сушила, усољену или димљену сланину и конзервирану храну. За првих неколико дана спремала му је домаћу храну коју је, како га је упозоравала, прво требало да поједе“. Овако железничку гастроромантику описује корисник по имену Ферија на руском интернет форуму.
Руку на срце, омиљена храна на путовању возом у последњим деценијама није се много променила. Путници највише воле да понесу са собом да поједу у возу сендвиче са сухомеснатим производима или сиром и слаткише уз чај. Уосталом какво је то путовање без чаја у чашама са прелепим металним држачима које служи спроводник.
За солидан оброк избор по правилу пада на барени кромпир (са љуском или без) и печену пилетину или шницлу. Уместо кромпира може да дође барени пиринач или хељда. Уз класичну комбинацију као додатак иду и кувана јаја и свеже поврће, парадајз и краставци.
У совјетском сатиричном роману „Дванаест столица“ аутори Иљф и Петров писали су у шаљивом тону: „Путник врло много једе. Обични смртници ноћу не једу, али путник једе и ноћу. Једе печено пиле које је за њега скупо, тврдо кувана јаја која нису добра за желудац и маслине“.
Поред пилета и јаја, у последње време врло су популарна јела која се брзо припремају као што су резанци, кромпир пире и супе које је пре употребе потребно само прелити врелом водом и промешати.
И, наравно нико није укинуо најразноврсније грицкалице, попут чипса од кромпира, двопека, кекса, орашастих плодова и сувог воћа.
Док воз стоји у станици путници купују храну директно од локалног становништва, чак иако то није увек законито. Пржене пирошке, пилетину и шницле, сезонско воће и поврће, медењаке, мед и слатко и џем. Понуда не зависи само од годишњег доба, него и од правца у коме воз путује.
Путницима воза који путује на југ локално становништво нуди парадајз, дињу, лубеницу, кајсије, јабуке и крушке. Све што успева у њиховој башти у одређено годишње доба. Наћи ће се ту и локално вино. Најчешће ће вас пре куповине прво понудити да пробате. Уочи доласка јутарњег воза доносе се свеже кравље или козје млеко, сир и павлака.
За путнике возова у правцу Санкт Петербурга или Карелије, у сезони у понуди су печурке, брусница, кљуква и боровница, као и локалне врсте рибе (на пример деверика или јегуља).
Понуда риба је богата и у смеру Бајкалског језера. Овде се купује маринирана младица и димљени липен.
И готово у свим правцима срећу се бакице које продају пирошке са сланим или сладким надевом.
„Најчешћа и најомиљенија храна на путовању возом су пирошке“, тврди Јелена која често користи железнички транспорт. „Било да су домаће или куповне. Људи који често службено путују истом рутом, већ знају и могу да кажу од којих бакица је најбоље куповати пирошке на појединим станицама“.
Не морате чак ни да излазите из воза да бисте нешто купили. Трговина се обавља кроз полуотворен прозор. Истина, одговорност за квалитет производа нико не сноси. А приручна апотека са препаратима за желудац није наодмет ни једном путнику.
Наравно да нико не може да забрани путницима да у возу једу своју пилетину, кисели краставчић или боршч са белим луком.
Ми смо ипак саставили листу намирница које је можда боље оставити код куће. Или их бар јести у ресторану:
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
