Како је заборављено село иза поларника постало популарна туристичка дестинација Русије

Кољско полуострво је хладна и пуста тундра, која практично представља крај света. Даље се пружа само Северни ледени океан. Баш на овом најудаљенијем месту копна налази се село Териберка, једна од најпопуларнијих туристичких дестинација Русије. Сваког дана посећују га гомиле туриста: једни како би видели напуштене куће у којима су недавно живели људи, други у потрази за поларном светлошћу, трећи жељни сусрета са величанственом дивљином.

Највише људи овамо долази лети на главни догађај године – арктички фестивал „Териберка“.

Они прелазе на стотине (а неки и на хиљаде) километара како би провели викенд на обали Баренцовог мора, чули омиљене музичаре и пробали необичну храну поларних крајева.

Најприступачнији део Арктика

Териберка је једино место на обали Баренцовог мора до којег се стиже колима. До Мурманска одавде има око 120 километара. Пут је, иначе, направљен тек 1984. године, а пре тога овамо се стизало само преко воде.

Крајем XVI века на овом месту су почели да се насељавју Помори, традиционални рибари који су створили цивилизацију Руског Севера. У XIX веку сматрало се да је ово највеће насеље у региону.

У совјетско доба ту су се налазила два риболовачка колхоза и фабрике за прераду рибе, фарма живине, радионице за бродоградњу, интензивно су се градиле куће. Териберка је била затворено село за посету којем је била потребна специјална дозвола. Шездесетих година у земљи су се појавили велики бродови који су риболов пребацили у океан даље од обала Териберке. Село је тада почело да пропада. Људи су га масовно напуштали у потрази за послом. Док је у најбољим годинама у њему живело око 5 хиљада људи, данас их је мање од 900 (према другим изворима – око 500).

Није практично било никога више да одржава грађевине. Зато су типични призори у овом селу полупорушене дрвене куће оронуле од старости, а ту је и усамљена школа у подножју брда са прозорима без окана.

Када је село 2009. године отворено за посете, овамо су почели да долазе љубитељи напуштених места како би фотографисали зграде и куће у којима се још донедавно одвијао живот. Док зими ове крајеве посећују људи у потрази за поларном светлошћу. Популарност локацији дао је и играни филм „Левијатан“ (2014) редитеља Андреја Звјагинцева, сниман на овом месту. 

Сваке године туриста је све више. На обали је отворен ресторан, доступни су бунгалови за становање, љуљашке са погледом на море (сваки солидни блогер већ поседује такву фотографију).

Али највећи догађај године је арктички фестивал „Териберка“, који се одржава од 2014. Ове године је приређен 15. и 16. јула и окупио је рекордних 15 хиљада гостију, што је за једно мало село огромна цифра.

Окусити Арктик

Мобилни киосци са необичном поларном храном и пићем без сумње чине срце фестивала. Представљено је преко 30 ресторана са северним колоритом из Мурманске области, као и са Далеког истока. У свим јелима се користе само локални производи: месо ирваса, дивље бобице и биље, много рибе и кавијара.

„Ресторани излазе на улице – то је наша идеја“, каже Јекатерина Шаповалова из „Гастрономске мапе Русије“, која је све шефове ресторана окупила у Териберки. „На сваком киоску можете пробати јела која се иначе налазе на менију, само овога пута у облику уличне хране.“

Чипс од лишаја „јагељ“ препознатљив је специјалитет арктичке кухиње. Чипс је заиста направљен од лишаја и скуван у сирупу од бобица. А ту су и специфична пецива: калитки, рибники, кулебјака, растегај...

Међутим, највеће одушевљење гостију вероватно изазива традиционално поморско јело „зајебуриха“, нека врста рагуа од свеже рибе са густим буљоном. 

Трка око парка ветрењача 

Териберски фестивал је ове године почео масовном трком око Кољске ветроелектране, највеће иза поларника. Она се налази на путу до села. Сваки учесник је могао да изабере дужину трасе која му прија: од 3 до 50 километара. У поларној трци учествовало је 500 такмичара из 25 региона земље.

Николај Сугробов је на трку стигао из Москве заједно са колегама. „Одлучио сам да савладам 20 километара како бих стигао још до Териберке да чујем концерт и нешто поједем.“

Мада има богато искуство у трчању маратона, први пут ће се опробати иза поларника. „Важно је да сам узео два средства против комараца, једно за одећу, а друго за откривене делове коже.“

Увече смо Николаја срели на обали Баренцовог мора. Трасу је прешао за нешто више од два сата и стигао на концерт!

У шатору на плажи

На фестивалу гостима се не нуде само храна и концерти омиљених музичара. Они имају прилику и да се провозају у кануу или на суп-дасци, играју друштвену игру „Ухвати поларну светлост“ у Дому културе, изваде „пасош поларног путника“ са печатом о преласку поларника. Многи преноће у шатору на самој обали како би успели још и да се прошетају до камене плаже „Змајева јаја“ и водопада у кланцу између две црвене стене.   

Људи који се сећају како је Териберка изгледала 2014. године кажу да се место много променило. Била је то усамљеничка локација за коју је ретко ко знао. А сада је у напуштеној згради школе више људи него у Третјаковској галерији, док је за фотографисање на љуљашци или код старог брода на  обали потребно сачекати у реду. Сама Териберка из године у годину не силази са листа најбољих места за путовање.

Арктички фестивал „Териберка“ одржан је 15. и 16. јула у оквиру плана председавања Русије Арктичким саветом од 2021. до 2023. године. Организатор догађаја био је Фонд Росконгрес.