Држава финансира већину награда које се дају грађанима Русије за храброст или допринос уметности или науци. Многе од њих потичу још из совјетског периода, а поједине чак из 17. века.
Државна награда
Државна награда Руске Федерације је основана 1992. године, у новој Русији после распада Совјетског Савеза. Та награда је наследница Совјетске државне награде, која је, опет, наследница Стаљинове награде.
Википедија
Стаљинове награде су уведене 1940. године за достигнућа у науци, култури, војној сфери и уметности, а такође и у „унапређивању метода производног рада“. Имале су три степена и додељиване су у Стаљиново време. Уз прву награду се добијало 100.000 рубаља (19.000 долара по званичном совјетском курсу тог периода). Тврдило се да је новац за награде стизао из иностранства и да је стечен објављивањем Стаљинових дела.
Неколико људи је добило више од једне Стаљинове награде. Конструктор авиона Сергеј Иљушин (између осталих је конструисао јуришни авион Ил-2) у том смислу је постигао рекорд: удостојен је ове награде укупно седам пута.
Википедија
После 20. конгреса КПСС-а, када је Никита Хрушчов покренуо своју чувену дестаљинизацију, Стаљиново име је уклоњено из назива ове награде и она је постала Лењинова награда. Уведена је 1956. и додељивана је за изузетан успех уз 10.000 рубаља (око 9.000 долара).
Државна награда је основана 1967. године и додељивана је за мало мања достигнућа од Лењинове награде, па се зато уз њу добијало и мање новца – 5.000 рубаља.
Током 1990-их уведена је Државна награда Руске Федерације уместо сличне совјетске награде, и уз њу се добијало 100.000 рубаља (17.000 долара). Та сума је 2004. године нагло порасла и сада износи 5 милиона рубаља (185.000 долара). Са друге стране, уместо некадашњих двадесет награда сада се годишње дели само осам.
Ова награда се додељује 12. јуна на Дан Русије. Међу најновијим добитницима (за достигнућа 2016. године) су познати композитор Едуард Артемјев, који је компоновао музику за филмове Андреја Тарковског и Андреја Кончаловског, и чувени кореограф Јуриј Григорович.
Херој Руске Федерације
Звање Хероја Русије је највиша награда коју додељује руска држава. Она се даје за изузетне подвиге. Добитницима се обично прави и биста.
Википедија
Као и у случају са Државном наградом, ово звање је наставак совјетске традиције. Звање Хероја СССР-а је постојало од 1934. године до распада земље. Први добитници су били пилоти који су учествовали у операцији спасавања брода „Чељускин“ на Арктику.
Википедија
Последње звање Хероја Совјетског Савеза добио је ронилац Леонид Солотков 24. децембра 1991. године, када је држава одбројавала своје последње дане. До тада су добитници обично говорили речи „Служим Совјетском Савезу!“, а Солотков је примајући ово признање једноставно рекао „Хвала“.
Прво звање Хероја Русије додељено је космонауту Сергеју Крикаљову за извршење задатка у орбити на космичкој станици „Мир“. Најновији добитник је такође космонаут, Алексеј Овчињин. Он је у септембру 2017. године награђен за мисију на Међународној космичкој станици.
Орден светог апостола Андреја Првозваног
Међу угледним наградама у Русији има и оних које не додељује држава. Православна црква такође званично дели награде. Једна од њих је Орден светог апостола Андреја Првозваног. Уведен је пре три деценије поводом хиљадугодишњице крштења Русије.
Global Look Press
Овај орден може бити додељен и поглаварима помесних православних цркава који су се посебно залагали за хришћанство. Међу петорицом награђених поглавара су константинопољски патријарх Вартоломеј и претходни поглавар Руске православне цркве патријарх Алексије II.
Постоји и световна (цивилна) верзија Ордена светог апостола Андреја Првозваног. То је највиша руска државна награда коју је увео Петар Први крајем 17. века, а обновио ју је председник Борис Јељцин 1998. године.
Сергеј Компаниченко / RIA Novosti
Годину дана након тога познати писац Александар Солжењицин је добио ову награду али је одбио да је прими. По речима пишчеве жене Наталије, он је донео ту одлуку јер земља током 1990-их није била у најбољем стању и многи људи су се борили за опстанак.