Наводимо три најупечатљивија бекства из затвора у новијој историји Русије.
Као на филму
Чувари и затвореници у затвору Вологдске области (око 500 км северно од Москве) изненадили су се када су за време вежби угледали хеликоптер који лебди изнад њихових глава. Било је то у марту 2012. године. Оно што се даље догађало личи на сцену из филма „Немогућа мисија“. Хеликоптер се спустио ниже и један затвореник се ухватио за „лотру“ од канапа која је висила из хеликоптера. Стража није успела да реагује, а хеликоптер га је већ однео.
Sputnik
Бегунац је био 36-годишњи Алексеј Шестаков, који је осуђен на 24 године затвора због убиства осморо људи. У време бекства већ је био издржао половину затворског рока. Како се касније сазнало, он је „наручио“ хеликоптер из своје затворске ћелије помоћу мобилног телефона. Двоје његових саучесника, мушкарац и жена, сели су у хеликоптер и оружјем натерали пилота да лети у затвор. Касније је полиција нашла хеликоптер Ми-2 у предграђу Вологде. Пилот је остављен неколико километара од хеликоптера везан, са запушеним устима.
Бегунац није био дуго на слободи. Ухапшен је након неколико часова, када је полиција зауставила аутомобил у коме су били чланови банде. Шестаков је рањен у пуцњави.
За ово бекство суд му је додао још 12 година затвора, а његови саучесници су добили 11 и 12 година. Осуђен је на четири године и заменик начелника затвора зато што је Шестакову обезбедио лакши третман и могућност коришћења мобилног телефона.
У стилу „Бекства из Шошенка“
Бутирски затвор у Москви један је од најстаријих затвора у Русији. Саграђен је у време Катарине Велике у 18. веку. Старошћу зграде се вероватно може објаснити чињеница да су 2001. године тројица затвореника побегла из њега ископавши тунел.
Константин Кримски / TASS
Борис Безотечество, Владимир Железогло и Анатолиј Куликов су осуђени на доживотну робију за убиство и силовање. У истражном затвору су чекали одлуку више судске инстанце у вези са поднетом жалбом, али су ипак одлучили да независно од одлуке суда преузму ствар у своје руке и организују бекство. Обичним алуминијумским кашикама су ископали у својој ћелији јаму дубоку метар и по, и тако доспели до затворског подрума. Ископану земљу и шут су износили и просипали по затворском кругу за време шетње. Рупу су покрили крпом. Све то веома подсећа на филм „Бекство из Шошенка“, где затвореник кога глуми Тим Робинс годинама копа канал за бекство. Можда су руски затвореници били надахнути управо овим филмом.
Кроз канализацију су се извукли из затвора и изашли на улицу негде у граду. Полиција у почетку није могла да дефинише путању бегунаца и зато се обратила за помоћ московским „дигерима“, тј. групи ентузијаста која истражује лавиринте тунела испод Москве. Они су успели да пронађу трагове бегунаца. Двојица су ухапшена након три недеље у Московској области, а последњи је, према саопштењу медија, ухапшен неколико година касније, приликом покушаја да опљачка продавницу прехрамбених производа.
Бекство из „Морнарске тишине”
Један од московских Истражних затвора има романтичан назив „Матроскаја Тишина“ (у преводу „морнарска тишина”). Из њега сто година нико није побегао, да би 1995. године то учинио познати плаћени убица Александар Солоник (познат и као Саша Македонски).
Министарство унутрашњих послова РФ
Полиција је ухапсила Солоника 1994. године, и он је тада признао десетак наручених убистава. Припремљен му је план бекства. У њему је кључна била помоћ чувара, за кога се прича да је специјално у ту сврху убачен на радно место или је био поткупљен. Чувар је обезбедио алпинистичку опрему, пиштољ и лутку која је те ноћи уместо Солоника остављена у његовој постељи. Убица и чувар су се помоћу конопаца спустили са затворског крова на улицу.
Солоник је успео да пребегне у Грчку, али му то није много помогло. Мафија га је пронашла и „ућуткала“ заједно са његовом девојком. Чувар који је помогао Солонику да побегне још увек није пронађен.