Колико Руси познају Србију?

Карикатура: Сергеј Јолкин

У социјалистичком периоду многи совјетски грађани су доживљавали Југославију као капиталистичку земљу и жарко су желели да је једног дана посете. Та земља се у Совјетском Савезу асоцирала са високим животним стандардом и квалитетном робом (када је реч о роби широке потрошње обични људи су добро запамтили артикле од коже, нарочито југословенске чизме), а поједини срећници су успели чак и да се одморе на јадранској обали, и то у доба када је одмор у Бугарској за обичног житеља Совјетског Савеза био сан снова.

Грађани СССР-а су за све становнике Југославије користили израз „Југословени“, не делећи их на Србе, Хрвате и др. Чак и после распада Југославије реч „Југословен“ се користила за људе из тог региона. Коначно је престала активно да се користи тек у првој деценији овог века.

Током 1990-их су Руси захваљујући ратним збивањима на територији бивше Југославије поново почели да разликују српску нацију од осталих и да саосећају са њом. Први масовни антизападни митинзи у постсовјетском периоду одржавани су 1999. године испред америчке амбасаде током читаве оружане агресије НАТО-а против СРЈ. Данас политичари и експерти често кажу да су управо ти догађаји коренито изменили мишљење већине Руса о Западу.

У протеклих 10-15 година у руском народу је порасло интересовање за Србију и сада за Русе то више није само земља за коју кажу: „Тамо је био рат“. Грађани Русије су у великој мери сазнали више о Србији захваљујући интензивирању билатералних односа.

Југословенски војници на Косову, 1999.

AP

Сада је између наших земаља добро организован редовни авионски саобраћај, уведен је безвизни режим, а поједини руски љубитељи путовања, посебно они који су раније већ посетили познате туристичке дестинације, сада желе да виде нешто ново. Једна од таквих дестинација постала је и Србија са својом укусном кухињом и великим порцијама у ресторанима, са својом ракијом, лепом природом, релативно ниским ценама и, што је најважније, свеопштом искреном љубављу према Русији. Та дестинација је посебно актуелна откако су Русији уведене економске санкције и откако је курс рубље нагло пао у односу на евро тако да многи више немају довољно новца за путовање по Западној Европи.

На интернету су почели да се појављују утисци Руса који су посетили Србију. Апсолутна већина тих утисака је позитивна. Русе најпре зачуди, а затим потпуно освоји отвореност и дружељубивост српског народа. Ево шта пише један корисник: „Првих пола сата у Србији (аеродром, царинска контрола, пртљаг и аутобус) долазиш у контакт са људима и питаш се зашто су они тако предусретљиви, шта желе од тебе и где се ту крије подвала? Затим почињеш да схваташ да ништа од тога није у питању него су ти људи заиста такви – једноставни и отворени. Ми по инерцији и даље сматрамо да човек који ти нуди помоћ, на пример да ти понесе торбу, жели да ти је украде. Нелагодно ми је и кад само помислим са каквим предубеђењима ми живимо“.

На великим забавним порталима руског интернета као што су Fishki.net и Pikabu.ru с времена на време се појави материјал о Србији, као што је, на пример, „100 чињеница о Србији“. Неки пишу и о сличности и разликама између руског и српског језика, и о томе зашто Срби доживљавају Русе као браћу, неки објављују туристичке водиче, итд, а руска телевизија прави емисије о путовањима по Србији.

Почетком 2000-их је Црна Гора за многе Русе била право откриће. Било је модерно куповати у тој земљи некретнине, тако да су многи, стицајем околности, почели да уче српски језик. У том периоду је стандард становника Русије растао, као и финансијске могућности, тако да је расло и интересовање за часове српског језика, а самим тим је расла и одговарајућа понуда. У руским градовима су се отворили курсеви на којима се могу савладати основе српског језика.

Преко језика су Руси на одмору у Србији и Црној Гори боље разумевали и упијали културу ових земаља, и осећали потребу да још више сазнају о њима. Тако се, на пример, родила љубав појединих грађана Русије према српској (и уопште балканској) музици (у московским ноћним клубовима и кафе-баровима су средином 2000-их организоване чак и „српске седељке“ које су биле популарне међу Московљанима). Ти руски „југомани“ су, наравно, слушали југословенски рок из 1980-их, одлазили на концерте Горана Бреговића који још увек редовно гостује у Русији, и напамет су знали Кустуричине филмове.

У првој деценији овог века је процват доживело и пријатељство између фудбалских навијача наших двеју земаља које, наравно, и данас траје. Навијачи „Спартака“ се друже са звездашима, а навијачи „ЦСКА“ са партизановцима. Кроз те контакте су много тога о Србији сазнали и они Руси који се, да тако кажемо, не крећу превише у круговима интелектуалаца.

Sputnik

Са друге стране, Србин који први пут дође у Русију не треба да се онерасположи и разочара ако наиђе на човека који ништа или скоро ништа не зна о Србији. То је нормална појава за тако велику земљу у којој живе врло различити људи, па и они који су били лоши ђаци или их уопште не занимају ни политика, ни историја него само сопствени живот, сопствени проблеми или сопствена забава. Ако се упустите у разговор са таквим Русом, који не схвата одакле сте, немојте се нервирати него му добронамерно укратко испричајте нешто о својој земљи. Ако је ваш саговорник средовечан или старији човек, можете поменути изразе „бивша Југославија“, „браћа Словени“, „православци“, „они које је НАТО бомбардовао 1999. године“. Ако разговарате са грађанином Русије који има азијатске или источњачке црте лица, вероватно ће он бити равнодушан према православљу и браћи Словенима, али на све друге теме ће радо са вама поразговарати. Добро је приметио у једном интервјуу бивши амбасадор Србије у Москви Славенко Терзић: „Људи у Србији више познају руску историју, музику и књижевност, него што Руси познају српску културу“. То је нормално и не треба због тога драмити. Уколико вам се укаже прилика, потрудите се да што више испричате Русима о Србији и Србима, и они ће сигурно осетити према вама симпатију.

Sputnik

Прочитајте још: Кад се Енглез прави да је Рус: „Срби су ме дочекали као брата”

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!