Најбољи руски филмови на Јутјубу са српским титловима
Сцена из филма „Будала“, 2014.
Kinopoisk„Варљиво сунце“ Никите Михалкова, 1994.
Истовремено и лична и драма читаве државе одвија се једног летњег дана у викендици легендарног војног комданданта дивизије Црвене армије Сергеја Котова. Породични односи се испреплићу са историјском катаклизмом, великим терором совјетске власти 1936-1938 и чистком у редовима истакнутих комуниста.
„Варљиво сунце“ је 1994. године добио Оскара као најбољи филм на страном језику и уврстио се у златну класику руског кинематографа. Филм са српским преводом можете погледати на Јутјубу преко овог линка.
Михалков је 2010. године снимио и наставак „Варљиво сунце 2: Ишчекивање“, који са српским преводом можете погледати овде.
„Руски ковчег“ Александра Сокурова, 2001.
Најнеобичнији филм на нашем списку. Филм Александра Сокурова је снимљен у Зимском дворцу 23. децембра 2001. за 1 сат 27 минута и 12 секунди, у једном кадру, односно камера се није заустављала од почетка до краја и није било никакве монтаже. Чувени музеј Ермитаж је осмишљен као нека врста ковчега, средиште читавог културног и духовног наслеђа Русије.
Кроз дворац тумарају француски маркиз из прве половине 19. века и наш савременик, становник Санкт Петербурга који остаје невидљив и чује се само његов глас. Сапутници разговарају о свему што виде у шетњи музејским салама. Идеја је успела тек након седам месеци проба и из трећег покушаја. Резултате тог експеримента можете погледати овде.
„12“ Никите Михалкова, 2007.
Прича о поротницима који одлучују да ли је младић Чечен оптужен за убиство свог очуха, официра руске армије који је ратовао у Чеченији, заиста крив. Једанаест од дванаест поротника је на самом почетку вечерње седнице спремно да оптужи дечака, али један успева да их убеди да није све тако једноставно и да их задржи до јутра.
У септембру 2007. филм је приказан на 64. Међународном фестивалу у Венецији, а Никита Михалков је награђен Златним лавом за допринос филмској уметности. „12“ са српским преводом можете видети овде.
„Будала“ Јурија Бикова, 2014.
Руска социјална драма, прича о ванредној ситуацији у провинцијалном граду. Због немара градских власти било ког трена може да падне зграда са 800 становника, а судбину тих људи брине само једног водоинсталатера.
Да ли ће руски „Иван дурак“ успети да спречи катастрофу погледајте овде.
„Острво“ Павла Лунгина, 2006.
Монаха Анатолија сви поштују због праведног живота и помоћи коју пружа свим људима. Али грех из прошлости му не да мира.
Анатолиј се припрема за своју скрору смрт и ни не слути да ће му ускоро бити опроштено. Српска публика је високо оценила ову драму о монаху ког је одлично одглумио Петар Мамонов.
Ако још нисте видели филм, погледајте га са преводом на српски.
„Жив“ Александра Велединског, 2006.
Прича о судбини војника који је ратовао у Чеченији по имену Кир. У рату је изгубио пола ноге и све своје ратне другове, који су га спасили по цени свог живота. Кир има мајку и вољену девојку, али осећај кривице му смета да настави живот.
Драму можете погледати на Јутјубу преко овог линка.
„Возач за Веру“ Павла Чухраја, 2004.
СССР 60-их година. Виктор је млад и леп наредник који је због каријере спреман на све, а генерал поручник Серов жели да од њега направи зета и уда своју хрому ћерку Веру.
Виктора то нимало не брине. Одрастао је у дому за децу, у сиромаштву и искористиће шансу да се пробије у елиту. Дешавања се одвијају у генераловој викендици на Криму, поред Севастопоља.
Врело сунце, музика, мода, забаве 60-их година иду упоредо са борбом за сферу утицаја у државној машини. У тој борби генерал, његова ћерка и њен возача Виктор су само монете за поткусуривање. Филм са српским титловима можете погледати овде.
Више о руској кинематографији: Шест филмова руског редитеља Алексеја Балабанова које треба да погледате
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу