Десет шокантних чињеница о Москви

Живот
НИКОЛАЈ ШЕВЧЕНКО
Ово сигурно не знате чак и ако сте живели у руској престоници.

1. Раније је Кремљ изгледао другачије

Старе слике сведоче да су зидине московског Кремља још крајем 19. века биле беле, а не црвене као данас. У тешким временима Кремљ није изгледао тако репрезентативно. Са зидина од цигле отпадао је бели малтер. То је било пре обнове, када су зидине обојене црвеном бојом (на коју су сада сви навикли).

Ни чувене црвене потокраке нису увек биле на кремаљским кулама. Све до 1935. године куле Кремља су красили двоглави орлови. Ти симболи Руске империје иритирали су лидера руске револуције Владимира Лењина, али за његовог живота нису уклоњени. Узгред, петокраке на кулама Кремља увек светле. Биле су угашене само у два случаја: за време рата, када су се гасиле да немачки пилоти не би видели светла, и током снимања филма „Сибирски берберин“.

2. На Црвеном тргу постоји гробље

Прва заједничка гробница испред зидина Кремља појавила се 1917. године, а први индивидуални гроб 1919. Лењинов маузолеј је 1924. године постао централно место некропоља на Црвеном тргу. У њему се и данас чувају посмртни остаци вође руске револуције.

Током каснијих година многе истакнуте личности, војна лица и писци сахрањени су испред зидина Кремља. Та пракса је прекинута 1913. године, када је у Московској области отворено Федерално војно меморијално гробље, где сада почивају истакнуте личности и хероји Русије.

3. Кроз сам центар Москве тече река коју већина Московљана никада није видела

Река Неглинаја или Неглинка (притока реке Москве) правила је велике проблеме житељима руске престонице све до 1860-их. За време кише вода из ове реке је стално плавила Трубни трг, пролаз Неглиниј и Кузњецки мост. На крају су Московљани затворили Неглинку у тунел чија се реновирана варијанта и данас протеже од Трубног трга до улице Охотниј Рјад.

4. Москва дневно поједе 33.000 тона намирница

То је једнако тежини 234 плава кита (највећи сисари на планети). Све у свему, да би грађани Москве опстали, свакога дана су им потребни огромни ресурси.

На пример, они свакодневно троше скоро 12 милиона долара само да наточе гориво у своје аутомобиле и за један дан за потребе хигијене у канализацију испусте 100 базена Линколновог меморијала.

5. Московски „Мекдоналдс“ држи апсолутни рекорд посећености у овој мрежи ресторана

Када је 31. јануара 1990. године у Москви на Пушкиновом тргу отворен први ресторан „Мекдоналдс“, испред њега се направио ред дугачак неколико километара. Тога дана је ресторан послужио преко 30.000 људи, и то је до данашњег дана остао апсолутни рекорд свих филијала ове мреже ресторана у целом свету. Исти тај ресторан је 2008. био најпосећенији у мрежи „Мекдоналдс“, нахранивши те године 2,8 милиона муштерија.

6. У Москви живи рекордан број доларских милијардера

Према истраживањима часописа Forbes, Москва стално привлачи рекордан број најбогатијих људи на свету. Руска престоница је 2012. године била прва на листи градова у којима сталну адресу има највећи број милијардера, и по томе је надмашила Њујорк, Лондон и Хонгконг. Главни град Русије се 2017. спустио на треће место са „свега“ 73 милијардера.

Тако неочекивану концентрацију најбогатијих људи планете Форбсови експерти објаснили су националном цртом. Наиме, практично сви руски милијардери најрадије станују у Москви, а не у руским регионима, док амерички милијардери сматрају да је много удобније живети на периферији.

7. У Москви се налази улица са најскупљим стамбеним простором у Русији

Столешњиков Переулок је пешачка улица која повезује улице Тверску и Петровку. Годишња кирија овде кошта преко 3.000 америчких долара по метру квадратном. По томе Столешњиков Переулок заузима 15. место на листи најскупљих улица света.

Међутим, луксузни брендови су изгубили један број купаца откако је улица претворена у пешачку зону јер нема више паркинг места и прилаза продавницама аутомобилом. Сада брендови као што су Bentley, Brioni, Mercury и др. имају боље место у Третјаковском пролазу, који се сада такмичи са улицом Столешњиков Переулок за статус најскупље московске и руске улице.

8. У Москви практично нема староседелаца

Историчари сматрају да је у главном граду Русије данас остало свега 5% староседелаца. Наравно, категорија „московски староседеоци“ званично не постоји, али се тако обично називају становници Москве којима је неколико генерација предака живело у руској престоници. Треба рећи да ни сами „староседеоци Москве“ не могу да се договоре колико генерација је довољно за такав незванични статус.

Доста је популарно мишљење да се говор „московских староседелаца“ разликује од стандардног руског изговора, те да се они у друштву понашају опуштеније и поносе се својим московским пореклом, али зато радо живе у стану својих родитеља чак и у зрелом добу.

9. Московским псима је законом забрањено да лају од 23:00 до 7:00

То правило стоји у одлуци Московске владе. Није баш најјасније како се треба борити са кршењем овог правила, јер је за подношење пријаве против власника пса неопходан закључак експерта који ће забележити прекорачење дозвољене буке, а за тако нешто се мора са одговарајућим инструментима целе ноћи стражарити испред комшијских врата.

10. Московски метро је најпрометнији и највећи у Европи...

... и шести је на свету по свакодневном протоку путника. Откако је у септембру 2018. године отворено 7 нових станица московски метро има 222 активне станице. Велики број тих станица представља право уметничко дело. Због огромних размера и богате историје московског метроа о њему кружи велики број градских легенди.