Зашто Јељцин на свом најпознатијем портрету има медвеђи поглед?

Прилика да насликам Јељцинов портрет указала ми се прилично спонтано. У сваком случају, ја лично нисам „вребао“ такву шансу. После избора 1996. године у председникову екипу су дошли нови кадрови. Један од њих је био и портпарол Сергеј Јастжемпски. Он је дошао на идеју да створи нови Јељцинов имиџ за медије који га у том периоду нимало нису штедели. Јастжемпски ми је рекао: „Твоји портрети су добри, зашто не би насликао и портрет Бориса Николајевича?“

Руковање са Јељцином

Владимир Соковњин

Мени се Борис Николајевич увек допадао због своје харизме и невероватне енергије која је избијала из њега и имала веома јак утицај на окружење. Најпре сам дизајнирао награду и диплому Председничког признања у области медија које је увео Јељцин. Тада сам се неколико пута уживо срео са председником. Добро се сећам нашег првог руковања.

Владимир Соковњин

На пријему у Кремљу су ме представили Борису Николајевичу. Пружио ми је руку, што је мени веома пријало. После пријема, сав поносан и добро расположен због тог догађаја, а такође због попијеног шампањца, изађем и кренем према свом аутомобилу. Возио сам тада „Ниву“. Она је стајала поред Кремља, у улици Васиљевски Спуск. Уђем у ауто и залупим врата преко своје десне шаке. Смрвљени нокти, крв на све стране... Двадесет година сам лечио руку од последица повреде. Тек недавно сам излечио гљивице.

Глумац и медвед

Јељцин ми није позирао. Портрет сам насликао на основу својих скица и његових фотографија. Наравно, добро је кад неко позира за свој портрет, али било је занимљиво направити портрет и на овај начин. Јељцином није било могуће управљати, и то ми се веома допадало. Он никако није волео да се фотографише, да позира. Одсечно је одбијао сваки покушај! Питао сам његове личне фотографе зашто нису направили свечане фотографије и на одговарајући начин опремили његов кабинет. Рекли су ми: „Ма све је одавно спремно, али он одбија. Само каже ’нећу’ и ту нема помоћи. Чак ни Татјана Борисовна [Јељцинова ћерка] није могла да га наговори“.

Дмитриј Золотухин у филму „Младост Петра Великог“.

Сергеј Герасимов/Филмски студио „Горки“, 1980.

За Јељцинову фигуру ми је позирао изванредан глумац и мој друг из детињства Дмитриј Золотухин. Он је глумио Петра Првог у филмовима „Младост Петра Великог“ и „Млада Русија“. Он је прави херој! Много је позирао и другим сликарима, мојим пријатељима, када су сликали разне хероје. Само смо морали да пронађемо карактеристичну Јељцинову позу. И нашли смо је – Јељцин на левој шаци није имао два прста и обично се трудио да је сакрије или да је не показује.

Владимир Соковњин

Бели џемпер није моја идеја. Он је стварно носио тај џемпер, постоје чак и његове фотографије у белом џемперу. Али постоји и цитат из филма „Циркус“, у коме Стољаров корача Црвеним тргом у белом џемперу, вијоре се црвене заставе... То је приказ руског хероја – мистичне, јуначке фигуре са брезама у позадини... Нисам хтео да сликам Јељцина у свечаном оделу.

Владимир Соковњин

Тај портрет сам сликао у старом атељеу у згради „Русија“, у Сретенском булевару. А подударило се да сам у истом периоду сликао и медведа како излази из свог брлога. Један друг ми је скренуо пажњу да медвед и Борис Николајевич имају сличан поглед. И стварно је тако, али је то било несвесно! После сам помислио да тако и треба да буде. Јељцин је заиста имао необјашњиву, мистичну харизму, баш као медвед!

Кад сам завршио портрет однео сам га у Кремљ. Испоставило се да је пријем таквог предмета читава протоколарна процедура. Приђоше ми људи у тамним оделима, са некаквим коферчићима у рукама, и рекоше: „Иди прошетај се“. Три сата су проучавали слику, проверавали има ли отрова или било каквог прашка, проверавали звуком, скенирали... Све што стиже у руке председнику мора бити детаљно проверено. Портрет се допао и Јељцину и његовој супрузи Наини Јосифовној. Још увек се налази у кући председникове породице.

sokovnin.ru

Владимир Соковњин је рођен 1955. Награђен је звањем Народног сликара Руске Федерације, члан је председништва Руске сликарске академије и почасни професор Кинеске академије уметности.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!