Простор „за своју душу“: Како су преуређиване совјетске гараже?

Драги читаоци,

да бисте осигурали приступ нашим садржајима, молимо вас, урадите следеће:

• Пријавите се на наш Телеграм канал
• Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
• Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
• Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
• Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Приватна гаража је била нешто о чему су маштали сви мушкарци у Совјетском Савезу. Они срећници којима се сан остварио често су тај простор користили и за нешто друго, а не само за паркирање аутомобила. Од гараже су правили место где могу да се „осаме“, или напротив, да окупе своје друштванце.

Бесплатна аутомеханичарска радионица

Старе гараже на месту садашње станице метроа „Владикино“, 1961-1964.

Породични архив / pastvu.com

Власници аутомобила у СССР-у углавном су сами поправљали кварове на своме возилу. Било је компликовано и скупо шлепати покварени ауто у специјализовану аутомеханичарску радњу, а аутомобили совјетске производње су се редовно кварили, тако да су власници временом стицали довољно знања и вештине да сами поправљају најчешће кварове.

Због тога је просечна гаража просечног совјетског власника аутомобила имала све што је потребно за поправку возила. На пример, већина гаража је имала канал.

Гараже су коришћене и за чување различитог аутомеханичарског алата. Ако неко није имао сав алат или све резервне делове, увек је од комшије могао позајмити оно што му недостаје. Власници гаража су се радо одазивали на молбу да притекну у помоћ или да посаветују како је најбоље решити проблем.

Клуб мужева

Старе гараже на месту садашње станице метроа „Владикино“, 1961-1964.

Породични архив / pastvu.com

Мушкарци су се често састајали у гаражама под изговором да иду да поправе ауто. Тада су људи углавном живели у малим становима где није било довољно личног простора, тако да су гараже биле спас за мушки део породице.

У „гаражној заједници“ је култивисано дружење са истомишљеницима. Често су људи из своје одлазили у суседну гаражу да се мало испричају са њеним власником.

Понекад су чак и ручали у гаражама, и тада су обично користили хаубу као импровизовани сто. Јеловник је увек био једноставан: хлеб, јаја, виршле, лук, кисели краставци и пиво или вотка.

Временом су ти мушки разговори за импровизованим столовима допринели да гараже постану једно од најпопуларнијих „летовалишта“ мужева у СССР-у.

Гаража као складиште

Гаража, Черјомушки 1980.

Архив Валерија Усманова / Russia in photo

Совјетски обичај је био да се гаји поврће и да се затим оставља зимница. Многи власници малих викенд-имања изван града предано су радили у баштама и успевали да припреме огромну количину зимнице. Све то није било лако чувати у стану, па су многи користили гаражу у те сврхе.

И не само зимница, него и стари намештај, књиге, магнетофони и друге ствари – све је то чувано у гаражама, јер су оне биле најзгодније решење. Совјетски грађани нису имали обичај да бацају покварене уређаје или старе ствари, тако да је гаража била идеалан простор за нешто што личи на приватно складиште.

Простор за дечију игру

Гаража за приватне аутомобиле становника Пензе, 1975.

Олег Иванов

Многи људи који су одрасли у Совјетском Савезу памте лепе тренутке из детињства када су се играли на крову такве гараже. Нико не би дозволио деци да уђу у гаражу и тамо се играју, јер могу да направе неред, и зато су се деца пентрала на кровове и прескакала са једне гараже на другу играјући се јурке и „рата“.

Одрасли су грдили децу због тога што проводе време међу гаражама. Нико није хтео да се његово дете повреди или да нешто поломи, али све те грдње су биле узалудне. Чим би родитељи отишли деца су се увек поново пентрала на гараже.

Овде сазнајте шта су совјетски грађани највише волели да имају. 

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!