Совјетско посуђе које се и данас може наћи у сваком руском дому

Эдуард Котляков/Sputnik
У савременој Русији у продаји се може наћи обиље савременог посуђа локалне и стране производње свих квалитета и цена. Ипак, старо совјетско посуђе можете видети чак и у становима млађе генерације.

Многи Руси чувају совјетско посуђе због топлих успомена: стари сервиси и кристалне чаше подсећају их на детињство и уносе у кућу празничну атмосферу. Мада ово посуђе готово и не користе, оно се преноси из генерације у генерацију.

Неки га држе у викендици, други га чувају дубоко у ормару или чак на отвореним полицама као украс, а неки га сакупљају и на аукцијама набављају старе посуде за шећер и чиније за сос. Ретки совјетски сервиси данас могу да достигну и цену од неколико стотина хиљада рубаља (или више хиљада евра!)

Кристал

Витрина са стакленим полицама на којима је поређан низ кристалних чаша, чинија за салату и посуда за бомбоне била је за совјетске грађане симбол лепоте и благостања.

Домаћице које нису живеле у раскоши покушавале су да украсе свакодневицу неким приступачним предметима просперитета. У СССР-у су се производиле велике количине декоративног стоног стакла и кристала, релативно приступачног широким слојевима становништва. Ово посуђе се користило само за празнике, а понекад се није ни користило, него се само чувало као украс и драгоценост.

Могли сте да купите и чаше од обојеног кристала. Оне су биле скупље, али високо цењене због своје лепоте. Међу најпопуларнијим биле су чаше „Суздаљ“. Производиле су се како у јарким бојама: зеленој и жутој, тако и у матираним нијансама.  

За сервирање салате биле су предвиђене тешке кристалне чиније различитих облика и величина. Хладна предјела су се служила у „менажницама“ (тацне са више удубљења) и на малим тацнама, такође од кристала.

Један од највећих страхова совјетског детета био је да не испусти такву чинију!

У сличном посуђу, али издуженог облика са  дршком од легуре бакра и никла, служили су се кекс и бомбоне.

Порцелански сервиси

Скупи порцелански сервиси били су пригодан поклон за годишњице, такође су се чували у витринама и користили само за празнике и приликом посета важних гостију. Понекад се дешавало да се таква прилика укаже само једном или двапут у читавом животу његових власника.

По правилу, за сваки дан су коришћени јефтини керамички тањири, чије разбијање су власници могли лако да прежале. Мада је, наравно, у СССР-у било и породица које су фино порцеланско посуђе користиле на свакодневном нивоу. Али таквих је било мало.

Обавезно се у празничном сервису налазила „сељодочница“, чији назив указује да се у њој служила риба („сељд“ је на руском харинга), а била је дугуљастог овалног облика. Али у њој су се могле наћи и салате, на пример, чувена „харинга у бунди“.

Сервиси за чај и кафу били су веома разноврсни. Порцелански комплети и данас су тражени међу колекционарима.

Најпопуларнији су се производили у Дуљевској и Лењиградској фабрици порцелана. Лењинградска фабрика била је наследница царског завода, првог предузећа у Русији за производњу посуђа од порцелана. Обе фабрике постоје до данас и производе, између осталог, сервисе совјетског дизајна.

Посебно су се ценили примерци из Источне Немачке и Пољске, које је било знатно теже набавити од совјетских.  

Есцајг од бакар-никла

У слободној продаји био је сребрни есцајг, али он је био знатно скупљи од прибора начињеног од легуре бакра и никла, па је мало ко могао себи да га приушти.

Али и есцајг од бакар-никла користио се само за празнике и када дођу гости, док се на свакодневном нивоу употребљавао прибор од алуминијума или нерђајућег челика са пластичним дршкама.

Шерпе, касероле и кантице за млеко

Неки примерци кућног посуђа користе се и данас: термоси, кантице за млеко, касероле и шерпе. Совјетске домаћице су цениле емајлирано посуђе.

Храна у њему није долазила у додир са металом, који је могао бити штетан за здравље. Истина, емајл се лако оштећује, зато ако данас у домаћинству има таквих шерпи и кантица, оне се не користе за храну. 

Многе домаћице у СССР-у имале су тигање и  пекаче од ливеног гвожђа. Рок коришћења ливеног гвожђа (при правилном коришћену) је неограничен, а укус хране која је у њему припремљена је сасвим другачији. Зато су они на цени и користе се и данас. 

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“