Многи Руси чувају совјетско посуђе због топлих успомена: стари сервиси и кристалне чаше подсећају их на детињство и уносе у кућу празничну атмосферу. Мада ово посуђе готово и не користе, оно се преноси из генерације у генерацију.
Неки га држе у викендици, други га чувају дубоко у ормару или чак на отвореним полицама као украс, а неки га сакупљају и на аукцијама набављају старе посуде за шећер и чиније за сос. Ретки совјетски сервиси данас могу да достигну и цену од неколико стотина хиљада рубаља (или више хиљада евра!)
Кристал
Витрина са стакленим полицама на којима је поређан низ кристалних чаша, чинија за салату и посуда за бомбоне била је за совјетске грађане симбол лепоте и благостања.
О. Иванов/Sputnik
Домаћице које нису живеле у раскоши покушавале су да украсе свакодневицу неким приступачним предметима просперитета. У СССР-у су се производиле велике количине декоративног стоног стакла и кристала, релативно приступачног широким слојевима становништва. Ово посуђе се користило само за празнике, а понекад се није ни користило, него се само чувало као украс и драгоценост.
Могли сте да купите и чаше од обојеног кристала. Оне су биле скупље, али високо цењене због своје лепоте. Међу најпопуларнијим биле су чаше „Суздаљ“. Производиле су се како у јарким бојама: зеленој и жутој, тако и у матираним нијансама.
За сервирање салате биле су предвиђене тешке кристалне чиније различитих облика и величина. Хладна предјела су се служила у „менажницама“ (тацне са више удубљења) и на малим тацнама, такође од кристала.
Виктор Воног/TASS
Један од највећих страхова совјетског детета био је да не испусти такву чинију!
У сличном посуђу, али издуженог облика са дршком од легуре бакра и никла, служили су се кекс и бомбоне.
Порцелански сервиси
Скупи порцелански сервиси били су пригодан поклон за годишњице, такође су се чували у витринама и користили само за празнике и приликом посета важних гостију. Понекад се дешавало да се таква прилика укаже само једном или двапут у читавом животу његових власника.
По правилу, за сваки дан су коришћени јефтини керамички тањири, чије разбијање су власници могли лако да прежале. Мада је, наравно, у СССР-у било и породица које су фино порцеланско посуђе користиле на свакодневном нивоу. Али таквих је било мало.
Обавезно се у празничном сервису налазила „сељодочница“, чији назив указује да се у њој служила риба („сељд“ је на руском харинга), а била је дугуљастог овалног облика. Али у њој су се могле наћи и салате, на пример, чувена „харинга у бунди“.
Ю. Левянт/Sputnik
Сервиси за чај и кафу били су веома разноврсни. Порцелански комплети и данас су тражени међу колекционарима.
М. Анфингер/Sputnik
Најпопуларнији су се производили у Дуљевској и Лењиградској фабрици порцелана. Лењинградска фабрика била је наследница царског завода, првог предузећа у Русији за производњу посуђа од порцелана. Обе фабрике постоје до данас и производе, између осталог, сервисе совјетског дизајна.
Б. Поляков/Sputnik
Посебно су се ценили примерци из Источне Немачке и Пољске, које је било знатно теже набавити од совјетских.
Есцајг од бакар-никла
У слободној продаји био је сребрни есцајг, али он је био знатно скупљи од прибора начињеног од легуре бакра и никла, па је мало ко могао себи да га приушти.
Legion Media
Али и есцајг од бакар-никла користио се само за празнике и када дођу гости, док се на свакодневном нивоу употребљавао прибор од алуминијума или нерђајућег челика са пластичним дршкама.
Шерпе, касероле и кантице за млеко
Неки примерци кућног посуђа користе се и данас: термоси, кантице за млеко, касероле и шерпе. Совјетске домаћице су цениле емајлирано посуђе.
Эдуард Котляков/Sputnik
Храна у њему није долазила у додир са металом, који је могао бити штетан за здравље. Истина, емајл се лако оштећује, зато ако данас у домаћинству има таквих шерпи и кантица, оне се не користе за храну.
Многе домаћице у СССР-у имале су тигање и пекаче од ливеног гвожђа. Рок коришћења ливеног гвожђа (при правилном коришћену) је неограничен, а укус хране која је у њему припремљена је сасвим другачији. Зато су они на цени и користе се и данас.