Које изразе Руси користе за новац?

„Кровные“ (крваво зарађен), „трудовые“ (зарађен у зноју лица свог), „нажитые непосильным трудом“ (стечен тешком муком), све су то изрази које Руси користе када „тепају“ своме новцу.

Бројање новца

Ф. Гринберг/МАММ/МДФ

„У Русији свако жели да се обогати, а нико не воли богаташе“, каже списатељица Татјана Толстој, и додаје: „У руској свести новац је зло, али зло за којим се жуди“.

Новац у руском народу има улогу својеврсног културног кода. Брига због несташице новца или завист, па чак и мржња према богаташима важни су мотиви у животу, књижевности и кинематографији. У многим романима Достојевског тежња за новцем завршава се убиством. Зеленаши су у Русији третирани као оличење зла. У вези са темом новца настао је читав фолклорни систем. Однос Руса према новцу забележен је у огромном броју пословица. Оне кажу да је паметан човек штедљив и утешно констатују да срећа није у новцу.

Кадар из филма „Иван Васиљевич мења професију“.

Леонид Гајдај/Mosfilm, 1973.

Поред тога, у руском језику постоји и огроман број израза који се користе уместо стандардне речи „деньги“. Ево најпопуларнијих.

„Рубли“ (рубље)

То је очигледно. Тако се зове валута у Русији. Ову реч користимо посебно када истичемо која валута је у питању. Али рубље су синоним за новац и у сваком другом контексту. На пример, „Любовь не продашь за рубли“ (Љубав се не продаје за новац).

Репродукција слике „Трговац који броји новац“, уметник Борис Кустодијев (1878-1927), уље на платну. Оригинал се чува у стану-музеју Јосифа Бродског.

Sputnik

Многе новчанице различитих номиналних вредности имају надимак у народу, а многи од тих надимака су у разговорни руски језик дошли из „лоповског“ жаргона.

• 10 рубаља – „чирик“ (или застарело „червонец“)
• 100 рубаља – „сторублёвка“ (или застарело „катенька“, јер је на царском новцу био приказан портрет Катарине II)
• 500 рубаља – „полтонны“ (пола тоне), „пятак“ (петак), „пятихатка“ (можда је то измењено „пять кать“, тј. „пет Каћа“, односно пет новчаница од 100 рубаља)
• 1.000 рубаља – „штука“ (на српском то значи „ствар“) или „косарь“ (од речи „косая“, што значи „коса“ – у раном совјетском периоду натпис на новчаници је стајао укосо, тј. по дијагонали)
• Милион рубаља – „лимон“ („лимун“, реч се појавила током 1920-их, вероватно због сличности у звучању и лакшег изговора)

„Капу́ста“ (купус)

Кадар из филма „Алекса Дундић“ („Олеко Дундич“)

Sputnik

То је у почетку био трговачки жаргон, и највероватније је преузет од Немаца којима је свежањ новчаница личио на главицу купуса. Овај израз је често коришћен у совјетском периоду. Од средине 20. века затворски жаргон, лоповски сленг и обичан уличарски арго полако прелазе у општу употребу и разговорни руски језик (можда због великог броја људи који су се вратили из затвора). Сергеј Довлатов је 1980. године написао: „Раније је израз ’купус’ за новац могао да употреби само шверцер“.

Током 1990-их, када су промене трговачко-финансијских прилика биле у јеку, ова реч постаје поново популарна и њоме се често означава долар. Појавио се и израз „рубить капусту“ (сецкати купус), тј. зарађивати новац.

„Бабки, бабло́“ (кинта, лова)

Совјетски папирни новац и кованице.

Владимир Вдовин/Sputnik

Ови изрази су такође били веома популарни током 1990-их. Посебно су их често користили такозвани „новокомпоновани Руси“ („новые русские“), тј. новопечени бизнисмени. За њих се могло рећи да су „при бабле“ (на српском, рецимо, „ушли у кинту“), тј. да имају много новца. Те речи су, међутим, имале и изразито негативну конотацију. „Продался за бабло“ (продао се за лову), „Только о бабках и думаешь“ (мислиш само на лову). „Бабло“ је новац зарађен на непоштен начин.

Са друге стране, „бабка“ је у руском језику бакица. Какве она има везе са новцем? Постоји много верзија порекла овог израза. Према једној од њих, реч „бабки“ наводно потиче од хазардних игара, где је било потребно костима оборити фигуре у виду бакица (има, додуше, и израз „сшибать/зашибать большие бабки“, тј. „оборити велику лову“ односно много зарадити).

Постоји верзија да ова реч такође потиче од Катарине II, као и израз „катеньки“. И опет је то, наводно, везано за новчанице из 18. века, на којима је била приказна императорка, тј. „баба“ (жена) или „бабка“ (бакица).

„Лавэ́“ (лова)

Много новца

Из колекције Антона Потапова

Поједини истраживачи мисле да је овај израз потекао од енглеског „love“, али веродостојније звучи друга верзија, према којој је реч „лавэ́“ коришћена још пре револуције, а у руски језик је доспела из циганских кругова. Цигани су били обавезан део „програма“ разноразних весеља у 19. и почетком 20. века, а они су тако звали новац. Реч је поново постала популарна током 1990-их и 2000-их.

„Зелень, баксы“ (зелениш, bucks)

Кадар из филма „Лопухи“ редитеља Сарика Андреасјана.

Sputnik

У Русију су током 1990-их почели да пристижу долари, и то у огромним количинама. Та валута је у народу добила назив „зелень“ због зелене боје, док је реч bucks преузета од Американаца, који су (ако је та верзија истинита) једном престали да плаћају јелењим кожама, па су новчанице назвали зеленим јеленима („green bucks“). У Русији се овај израз одомаћио.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!