Британски премијер Винстон Черчил посетио је Москву у јесен 1944. године. Било је врло хладно, зима је те године поранила. Док се у колони возила кретао градом Черчил је кроз прозор аутомобила угледао човека како напољу мирно једе сладолед. Премијер је питао дипломату који се налазио у његовој пратњи да ли стварно човек једе сладолед по таквој хладноћи, а овај је одговорио слежући раменима, у стилу, па у чему је проблем?
Черчил је тада наводно рекао: „Народ који по таквој хладноћи једе сладолед је непобедив“. Иако не постоји никаква документована потврда његових речи, љубав Руса према сладоледу и лети и зими непрестано изазива недоумице код странаца.
Зима у Москви, 1971.
Борис Кауфман/SputnikУ Русији људи стварно воле сладолед. Фабричка производња почела је средином тридесетих година прошлог века, када је Народни комесар прехрамбене индустрије Анастас Микојан у младу совјетску државу донео опрему за фабрику сладоледа из Америке (о његовом путовању прочитајте овде). Сладоледа је у Русији, наравно, било и раније, али је прављен ручно и то само у летњој сезони. Нарочито је био популаран „пломбир“ - кремасти сладолед са укусом слатке павлаке. Рецепт је у Русију стигао још почетком деветнаестог века, из Француске.
И сам Микојан био је велики љубитељ сладоледа. У првој фабрици у Москви у Фиљима 1938. године дневна производња сладоледа износила је тридесет тона. А 1972 године 125 тона!
Продавао се целе године, у препознатљивим киосцима који су никли у градовима широм Совјетског Савеза. Продавци су свуда носили исту унифрому и радили током целе године.
Сладолед на -35 °С
Николај Лаврентјев/МАММ/МДФНајпопуларнији су били ескимо, сладолед у корнет-чашицама и пломбир у брикетима. Коштао је у просеку двадесет копејки (поређења ради цена карте у московском метроу била је пет копејки, а килограм саламе „Докторска“ две рубље и тридесет копејки). Осим тога сладолед је био направљен према совјетском стандарду, од природних састојака и увек га је било.
У Русији се данас годишње произведе око 470 тона сладоледа, а сваки Рус поједе 3,3 килограма сладоледа годишње, односно око 40 корнет-чашица. То не изгледа много, али постоји једна специфичност, у Русији није уобичајено да се купују велика паковања, као у Америци или земљама западне Европе. Сладолед се купује спонтано, из задовољства.
У Русији се ни данас сладолед не продаје само у обичним прехрамбеним продавницама, већ у киосцима на улици, поред којих је тешко проћи, а не пазарити. Лети је таква куповина сасвим разумљива, али зашто сладолед зими?
Ствар је врло проста. Сладолед зими је исто што и чај лети, или рецимо, одлазак у парно купатило, односно тако се постиже температурни баланс са окружењем. Када једеш сладолед није ти више тако хладно. Неки то раде интуитивно, а неки се на тај начин кале. Једење сладоледа може се поредити са зимским купањем у рекама и језерима чији се љубитељи зову моржеви.
Чланови клуба челичења „Спектар“ и федерације пливања у хладној води „Поларни делфини“ једу сладолед после новогодишњег купања. Новосибирск
Александар Крјажев/SputnikПоред тога сладолед, као и друге посластице утиче на производњу ендорфина, односно смањује ниво стреса и чини нас срећнима.
Наравно, најбоље је јести га код куће у топлом, будући да неприпремљене особе лако могу да се прехладе и лоше прођу.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу