Зашто Руси једу сладолед по хладном времену?

Британски премијер Винстон Черчил посетио је Москву у јесен 1944. године. Било је врло хладно, зима је те године поранила. Док се у колони возила кретао градом Черчил је кроз прозор аутомобила угледао човека како напољу мирно једе сладолед. Премијер је питао дипломату који се налазио у његовој пратњи да ли стварно човек једе сладолед по таквој хладноћи, а овај је одговорио слежући раменима, у стилу, па у чему је проблем?

Черчил је тада наводно рекао: „Народ који по таквој хладноћи једе сладолед је непобедив“. Иако не постоји никаква документована потврда његових речи, љубав Руса према сладоледу и лети и зими непрестано изазива недоумице код странаца.

Омиљена посластица

У Русији људи стварно воле сладолед. Фабричка производња почела је средином тридесетих година прошлог века, када је Народни комесар прехрамбене индустрије Анастас Микојан у младу совјетску државу донео опрему за фабрику сладоледа из Америке (о његовом путовању прочитајте овде). Сладоледа је у Русији, наравно, било и раније, али је прављен ручно и то само у летњој сезони. Нарочито је био популаран „пломбир“ - кремасти сладолед са укусом слатке павлаке. Рецепт је у Русију стигао још почетком деветнаестог века, из Француске.

И сам Микојан био је велики љубитељ сладоледа. У првој фабрици у Москви у Фиљима 1938. године дневна производња сладоледа износила је тридесет тона. А 1972 године 125 тона!
Продавао се целе године, у препознатљивим киосцима који су никли у градовима широм Совјетског Савеза. Продавци су свуда носили исту унифрому и радили током целе године.

Најпопуларнији су били ескимо, сладолед у корнет-чашицама и пломбир у брикетима. Коштао је у просеку двадесет копејки (поређења ради цена карте у московском метроу била је пет копејки, а килограм саламе „Докторска“ две рубље и тридесет копејки). Осим тога сладолед је био направљен према совјетском стандарду, од природних састојака и увек га је било.

Сладолед зими исто је што и чај лети

У Русији се данас годишње произведе око 470 тона сладоледа, а сваки Рус поједе 3,3 килограма сладоледа годишње, односно око 40 корнет-чашица. То не изгледа много, али постоји једна специфичност, у Русији није уобичајено да се купују велика паковања, као у Америци или земљама западне Европе. Сладолед се купује спонтано, из задовољства.

У Русији се ни данас сладолед не продаје само у обичним прехрамбеним продавницама, већ у киосцима на улици, поред којих је тешко проћи, а не пазарити. Лети је таква куповина сасвим разумљива, али зашто сладолед зими?

Ствар је врло проста. Сладолед зими је исто што и чај лети, или рецимо, одлазак у парно купатило, односно тако се постиже температурни баланс са окружењем. Када једеш сладолед није ти више тако хладно. Неки то раде интуитивно, а неки се на тај начин кале. Једење сладоледа може се поредити са зимским купањем у рекама и језерима чији се љубитељи зову моржеви.

Поред тога сладолед, као и друге посластице утиче на производњу ендорфина, односно смањује ниво стреса и чини нас срећнима.

Наравно, најбоље је јести га код куће у топлом, будући да неприпремљене особе лако могу да се прехладе и лоше прођу.