1. Државна Лењинова библиотека у Москви
Антон Белицки
Московљани је зову „Лењинка“. То је најпознатија и највећа библиотека у Русији. Садржи преко 47 милиона публикација! Ту су урачунати и примерци свега што у Русији изађе из штампе.
Антон Белицки
Део колекције је у старинској вили „Кућа Пашкова“, а главна ризница је у суседној згради саграђеној у совјетско доба. Посебно су популарне читаонице, где можете видети и младу студенткињу и угледног професора, а чувене зелене лампе су својеврстан заштитни знак ове библиотеке.
Овде можете наћи више фотографија Лењинке.
2. Библиотека и читаоница „И. С. Тургењев“ у Москви
Док је Лењинка увек била намењена првенствено научницима и пунолетним студентима (чланство је дозвољено тек од 18. године), Тургењевка је била прва бесплатна градска читаоница доступна свима. Отворена је 1885. године у част руског писца Ивана Тургењева. Спонзор је била добротворка Варвара Морозова.
Библиотека је током 1990-их пресељена у стару вилу која је споменик архитектонског наслеђа. У том здању из 19. века сачувана је још старија фасада која потиче из 16-17. века и она се добро види из читаонице (Фототографија 1.). Библиотека има и луксузну салу за госте где се одржавају књижевне вечери.
3. Руска национална библиотека у Петербургу
Прави заљубљеници у књигу кажу да идеална библиотека има бескрајно дугачке полице са књигама које у висину сежу до плафона, и степенице које воде до сваке књиге (отприлике као у бајци „Лепотица и звер“).
Национална библиотека у Петербургу је управо таква.
4. Готичка „Књижарска капела“ у Петербургу
Press Photo
Ова библиотека је отворена 2016. године. Изгледа баш као чаробни Хогвартс. Има преко 5.000 ручно рађених копија ретких књига 16-19. века. Специфична је по томе што су у њој многе књиге на продају.
Press Photo
Са друге стране, улаз није слободан. Двочасовна посета кошта 4.000 рубаља, а четворочасовна 7.000 рубаља. За ту суму посетилац добија стручног водича, пиће и личног консултанта за избор књиге.
5. Гогољева библиотека у Петербургу
Ова библиотека је стециште креативне омладине. Дизајн и функционална решења одговарају свим модерним тенденцијама. Ту је велики архив мултимедијалних садржаја и докумената, а такође колекција музике и филмова који се на лицу места могу слушати и гледати.
За разлику од класичних школских библиотека овде постоје удобни и занимљиви дивани у зони за одмор, као и специјлне кабине за онлајн-конференције. Посетиоцима су на располагању чак и стоне и видео игре.
6. Научна библиотека „Лобачевски“ у Казању
Основана је 1804. године заједно са Казањским универзитетом, који је једна од првих и најпрестижнијих високошколских установа у Русији (тамо су студирали Лав Толстој и Владимир Лењин).
Михаил Медведев / TASS
Библиотека је добила име по руском научнику, математичару који је годинама био ректор универзитета и уједно је руководио библиотеком, умножавајући колекцију књига. Лобачевски је уложио огроман труд у формирање каталога и издејствовао изградњу засебне зграде за библиотеку, у којој се она и данас налази.
7. Научна библиотека Кримског федералног универзитета „Вернадски“
Ова библиотека је основана 1918. године истовремено са Тауријским универзитетом, првим училиштем на Криму (сада је он део Кримског федералног универзитета). У овом тренутку се у библиотеци чува 3 милиона публикација.
Једна од најлепших сала је Музеј ретких књига при библиотеци. У њему су изложене најређе древне књиге, између осталих и рукописи из 15. века (зборници црквених текстова, а такође императорских закона и указа).
8. Библиотека Алвара Алта у Виборгу
Ninaras (CC BY 4.0)
Ову модернистичку библиотеку је подигао култни фински архитекта Алвар Алто још током 1930-их. Одликује се необичним дизајном који инсистира на природним материјалима и сједињењу са природом.
Ninaras (CC BY 4.0)
Сала за предавања, на пример, има панорамске прозоре који стварају утисак да се налазите у парку, док је у читаоници примењено занимљиво светлосно решење – прозори су на плафону, тако да читаоце обасјава сунчева светлост.