Шта је све у Русији забрањено, а у другим земљама није?

Russia beyond (Photo: Legion media)
Странци се жале да у Русији немају LinkedIn и тврди сир.

Они који се преселе у Русију из неке друге земље свакако очекују извесне промене у начину живота. Па ипак, многи се непријатно изненаде када схвате да су им сада забрањене најпростије ствари које су раније често користили.

Тврди сир и LinkedIn

Странци који живе у Русији можда се најчешће жале на то што нема појединих тврдих сирева европске производње. Русија је 2014. године забранила великопродајни увоз појединих намирница из Европске уније. Била је то узвратна мера после санкција које је ЕУ увела Русији. Услед политике санкција грађанима Русије и досељеницима ускраћен је приступ појединим намирницама на које су навикли.

„Да ли је неко већ поменуо сиреве од непастеризованог млека из Француске? Мени они много недостају. А такође квалитетан одрезак из Аустралије и Америке. И све због санкција“, каже Џеј Милер у разговору са редакцијом портала Russia Beyond преко Фејсбука.

Забрана појединих намирница је већ годинама општепозната чињеница, али зато за многе странце представља изненађење немогућност приступа мрежи LinkedIn из Русије . Наиме, руски суд је 2016. године донео одлуку којом се LinkedIn у Русији блокира због кршења новог руског закона о похрањивању података. Од тада је популарна друштвена мрежа са оријентацијом на напредовање у каријери званично забрањена у РФ. Поједини корисници, међутим, ипак заобилазе ту блокаду користећи VPN.

Енергетски напици

Продаја енергетских напитака малолетницима у Русији није забрањена на федералном нивоу, али је зато скоро половина субјеката Руске Федерације увела ту забрану на локалном нивоу, па тамо у продавницама млади често морају да покажу исправе и тако докажу да су пунолетни како би могли купити овај напитак.

Према томе, у зависности од места боравка ви можете или не можете купити Red Bull или неки други енергетски напитак ако још немате 18 година. Понекад се ова правила тумаче прилично произвољно, тако да настају комичне ситуације.

„Схватам да је у Русији законом забрањена продаја малолетницима енергетских напитака као што је Red Bull, али мислим да није нормално сврставати кока-колу у ту категорију. Хтела сам да купим две мале лименке кока-коле у продавничици у Вологди, и тражили су ми да покажем исправе. Нашла сам се у чуду. Нисам понела пасош и није ми било дозвољено да купим кока-колу. Мало се стидим да говорим руски, зато ништа више нисам ни питала. Била сам мало разочарана, али нисам то доживела као велики проблем. Више сам била збуњена. Само једном у животу ми је неко затражио да покажем исправе, и то кад сам хтела да купим кока-колу“, прича Андреа Доерти која се доселила у Москву.

Лекови

Много озбиљнији проблем имају странци са привременим боравком у Русији када схвате да лекове које су раније по лекарском рецепту користили у иностранству сада не могу да набаве у Русији законитим путем. Ствар је у томе што ти лекови треба да добију сертификат пре него што се пласирају на руско тржиште, а понекад немају сви лекови исти третман у различитим државама.

„Провигил (Модафинил) и Адерал се овде третирају као контролисане супстанце. Ако их наручите преко интернет-апотека и ’Поште Русије’, можете заглавити у затвору. Овде нема никаквог значаја чињеница да ја по дијагнози имам ADHD синдром (хиперактивни поремећај недостатка пажње) и да за то постоји америчка терапија“, каже Џин Курбатов.

Курбатов каже да је оставио те лекове још на аеродрому, пред полазак у Русију, као што му је пријатељ посаветовао. А када је стигао морао је да тражи одговарајућу замену која се може легално купити у апотекама.

Било је много случајева када су људи у Русији ухапшени у просторијама поште, где су дошли да подигну пошиљку са лековима који нису регистровани у Руској Федерацији.

Произвољне забране

Поједини странци се осећају непријатно када су спречени да раде оно што заправо није законом забрањено. Један од таквих случајева је снимање у Московском метроу.

„Радник обезбеђења у Московском метроу ми је забранио да фотографишем лепе станице. Једва сам се уздржао да му не покажем натписе који су окачени на све стране и на којима пише да је фотографисање у метроу дозвољено (докле год не користите статив и не ометате слободан пролаз путника). Било је то једино негативно искуство које сам имао током двонедељног боравка у Русији“, прича Себ Ренард и додаје да је касније фотографисао другу станицу метроа и тада је пријатељски поразговарао са полицајцем, и тај полицајац „није био подозрив, него знатижељан“.

Други странац је ставио примедбу коју би подржали многи Руси. Он се пожалио на забрану отварања прозора у возу, да уђе свеж ваздух.

„Овде је прилично загушљиво. Прозори се не отварају а грејање је на максимуму, и још када неко у вагону једе рибу или кувана јаја... Газдарице вагона (на руском се оне зову «проводницы» – ред.) увек одбијају да отворе прозоре, чак и лети“.

Неке од ових забрана нису регулисане законом, па се можете надати да ћете их избећи „путем преговора“. Да, надајте се, нада увек умире последња!

Овде сазнајте нешто више о седам необичних забрана у Царској Русији 

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“