На руском се „Рус“ каже „русский“, а постоји и посебна реч „россиянин“ која значи „грађанин Русије“ независно од националне припадности. Милиони људи у Русији се по националности не изјашњавају као Руси.
Фестивал културе и спорта народа Кавказа у Грозном.
Владимир Смирнов/TASSПрема попису из 2010. године у Русији живе 193 етничке заједнице. Звучи као да их је много, али у ствари и није. Русија не спада чак ни међу првих 50 земаља са највећим етничким диверзитетом и по припадности становништва различитим етносима третира се као монолитна (првих 20 земаља на врху ранг-листе етничке разноликости налазе се у Африци). Од 146 милиона становника Руске Федерације 80,1% су Руси, а свих осталих укупно има 19,9%.
И поред тога, скоро две стотине народа доживљава Русију као своју отаџбину. Наводимо 10 најбројнијих етноса у Руској Федерацији.
Инфографика - Largest Ethnic Groups In Russia
Многе етничке заједнице имају одређену аутономију јер су приликом формирања Совјетског Савеза републике и региони дефинисани по етничкој припадности. Захваљујући томе поједини етноси нису имали проблема са очувањем културе, обичаја и језика. Данас се насеља на територијама таквих етноса знатно разликују од свих осталих места у Русији.
На пример, ових пет градова Русије не личе на друге руске градове. Постоје места где је алкохол потпуно забрањен, као и места са древним будистичким храмовима и читави градови и региони где се у свакодневном животу говори на неком другом језику.
Прочитајте више о томе: Како се догодило да су неки становници Русије Азијати?
Свему томе је својевремено допринела бољшевичка национална политика, јер су бољшевици спонзорисали и подржавали етносе, објашњава етнолог и академик Руске академије наука Валериј Тишков.
„Појам националност је први пут уведен 1926. године за време првог совјетског пописа становништва. Две прве декларације совјетске власти биле су декларација о правима радника и декларација о правима народа са паролом ’једнакост народа, народности и етнографских заједница’“, каже Тишков. Тада су уведени и појмови „угњетаване нације“ и „доминантна нација“. Ова последња су били Руси. Та прокламована једнакост је, по Тишковљевом мишљењу, у одређеној мери обезбедила бољшевицима подршку, нарочито на етничкој периферији.
Са друге стране, пар деценија касније совјетска власт је сагледала опасност управо у етничким аутономијама. Овде сазнајте више о томе зашто је Стаљин насилно преселио читаве народе у врло суровим условима.
На „празнику прве рибе“ који обележавају аутохтони народи Камчатке – Евени, Корјаци, Ителмени и Алеути.
Александар Архипов/TASSУ овом тренутку 47 етноса има званичан статус аутохтоног народа са малим бројем становника. То су Кети, Алеути, Ителмени, Ненци и други. Само те етничке групе су заштићене законом јер одговарају следећим критеријумима: остало их је мање од 50.000, живе у свом историјском завичају, чувају обичаје и доживљавају себе као посебан етнос.
Поједине заједнице још увек чекају да буду увршћене у тај списак, док су друге скинуте са њега због велике бројности, на пример Јакути, Бурјати, Коми и Хакаси (сви они имају регионалну аутономију али не могу да претендују на посебне олакшице и заштиту државе).
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу