Колико етничких заједница живи у Русији?

Култура
ЈЕКАТЕРИНА СИНЕЉШЧИКОВА
Највећа земља на свету веома је шаролика у етничком смислу. Чак ни грађани Русије не могу лако да одговоре на питање колико народа живи у њиховој земљи.

На руском се „Рус“ каже „русский“, а постоји и посебна реч „россиянин“ која значи „грађанин Русије“ независно од националне припадности. Милиони људи у Русији се по националности не изјашњавају као Руси.

Према попису из 2010. године у Русији живе 193 етничке заједнице. Звучи као да их је много, али у ствари и није. Русија не спада чак ни међу првих 50 земаља са највећим етничким диверзитетом и по припадности становништва различитим етносима третира се као монолитна (првих 20 земаља на врху ранг-листе етничке разноликости налазе се у Африци). Од 146 милиона становника Руске Федерације 80,1% су Руси, а свих осталих укупно има 19,9%.

И поред тога, скоро две стотине народа доживљава Русију као своју отаџбину. Наводимо 10 најбројнијих етноса у Руској Федерацији.

Инфографика - Largest Ethnic Groups In Russia

Заједнички живот у истој држави

Многе етничке заједнице имају одређену аутономију јер су приликом формирања Совјетског Савеза републике и региони дефинисани по етничкој припадности. Захваљујући томе поједини етноси нису имали проблема са очувањем културе, обичаја и језика. Данас се насеља на територијама таквих етноса знатно разликују од свих осталих места у Русији.

На пример, ових пет градова Русије не личе на друге руске градове. Постоје места где је алкохол потпуно забрањен, као и места са древним будистичким храмовима и читави градови и региони где се у свакодневном животу говори на неком другом језику.

Прочитајте више о томе: Како се догодило да су неки становници Русије Азијати? 

Свему томе је својевремено допринела бољшевичка национална политика, јер су бољшевици спонзорисали и подржавали етносе, објашњава етнолог и академик Руске академије наука Валериј Тишков.

„Појам националност је први пут уведен 1926. године за време првог совјетског пописа становништва. Две прве декларације совјетске власти биле су декларација о правима радника и декларација о правима народа са паролом ’једнакост народа, народности и етнографских заједница’“, каже Тишков. Тада су уведени и појмови „угњетаване нације“ и „доминантна нација“. Ова последња су били Руси. Та прокламована једнакост је, по Тишковљевом мишљењу, у одређеној мери обезбедила бољшевицима подршку, нарочито на етничкој периферији.

Са друге стране, пар деценија касније совјетска власт је сагледала опасност управо у етничким аутономијама. Овде сазнајте више о томе зашто је Стаљин насилно преселио читаве народе у врло суровим условима.

Неки су имали мање среће

У овом тренутку 47 етноса има званичан статус аутохтоног народа са малим бројем становника. То су Кети, Алеути, Ителмени, Ненци и други. Само те етничке групе су заштићене законом јер одговарају следећим критеријумима: остало их је мање од 50.000, живе у свом историјском завичају, чувају обичаје и доживљавају себе као посебан етнос.

Поједине заједнице још увек чекају да буду увршћене у тај списак, док су друге скинуте са њега због велике бројности, на пример Јакути, Бурјати, Коми и Хакаси (сви они имају регионалну аутономију али не могу да претендују на посебне олакшице и заштиту државе).