Колико цркава има у Русији? 

• Пратите наше садржаје преко иновационог руског сервиса Telegram! Сви наши најновији и најактуелнији текстови стижу директно на ваш паметни телефон! Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, уз Телеграм смо увек са вама!

Руски кнез Владимир масовно је превео земљу у хришћанство 988. године. Отада током читаве руске историје траје изградња цркава (укључујући и 70 година совјетске власти, наравно). Најпре су њихову изградњу финансирали кнежеви. Подизање велике и лепе цркве била је ствар престижа и показивала је њихову моћ. Позивали су најбоље архитекте и трошили огромне своте новца. 

Велможе из различитих делова Русије надметале су се у изградњи цркава и манастира, покушавајући да подигну што величанственије грађевине. Више су бринули о лепоти цркава, него властитих дворова, који су понекад заправо били само обичне дрвене куће.

Спасо-Јевтимијев манастир. Суздаљ

Legion Media

Од 16. века, кад су се сви руски региони ујединили, цркве су подизане по царевом наређењу. Богати трговци и племићи донирали су огромне своте новца црквама. Желели су тако да стекну царево поштовање, али такође да овековече своје име у историји. Истовремено цркве су се градиле и од донација из народа. Храм Христа Спаситеља у Москви саграђен је од новца сакупљеног у народу након што је Русија победила Наполеонову Француску.

Богата и развијена села такође су имала цркве. Вера је чинила важан и велики део свакодневног живота. Како бисте стекли представу о нивоу религиозности тадашњих људи, наводимо једну епизоду из руске историје. Када је у 17. веку нови патријарх Никон почео темељну реформу Православне цркве, многи Руси нису прихватили нова правила и радије су изабрали смрт. На стотине људи су се живи спалили како би избегли да се потчине новој црквеној власти!

Цркве у Старој Русији

Већина цркава грађена је од дрвета, њихови ретки примерци сачувани су на руском северу, а ради се о правим бисерима архитектуре (погледајте овде). Али, као и све грађевине од дрвета, оне би често изгореле и нови храм био би подигнут на њиховом месту.

Дрвене цркве на острву Кижи

Legion Media

Међутим, у великим градовима власти су се трудиле да подижу камене храмове. Сваки руски регион имао је своје „црквено одељење“ и локални епископи су  се старали за цркве и манастире под својом надлежношћу, што им је заправо доносило много новца, између осталог, из добровољних прилога.

У старим руским градовима цркве су често биле једине камене грађевине. И зато су многе од њих сачуване из древних времена (једна од најстаријих подигнута је у 11. веку). Али, колико цркава је имао један град? Прилично много! За Москву је важио фразеологизам: „сорок сороков“. „Сорок“ на руском значи четрдесет, а истовремено је то стари назив за парохију. Дакле, „четрдесет пута четрдесет“. Москва је имала око седам парохија и свака од њих је имала 40 цркава. Израз „сорок сороков“ ипак не значи 1.600 цркава, него само велики број!

И, заиста, почетком 20. века било је око 800 црква у Москви,  а још више капела и других молитвених места. Свака улица у Москви имала је цркву, а понекад и више њих.

Црква Светог Николе, Хамовники / Legion Media

Други руски градови нису много заостајали. Многи од ових храмова били су подигнути од прилога парохијана. У градовима руског Златног прстена сачуване су многе старе цркве. А када слушате њихову заједничку звоњава, можете осетити као да сте поново у Старој Русији.

Цркве после Октобарске револуције

Бољшевици су спроводили интензивну антирелигијску кампању. Затварали су цркве, одузимали њихове драгоцености и иконе и продавали их на Западу, хапсили и убијали свештенике. Затворене храмове Совјети су користили као војне касарне, складишта за житарице, болнице, сиротишта, музеје и за многе друге намене (више сазнајте овде).

Бољшевици су такође порушили велики број цркава. Пре Октобарске револуције Руска Империја је имала око 54.000 храмова и преко 1.000 манастира. А до касних 80-их, када је почела перестројка, њихов број је пао на 6.893 храмова и 15 манастира.

Церква Косми и Дамијана, Садовники

И. Барщевски / Public Domain

У Москви се 80-их година од око хиљаду цркава само у њих 50 служила литургија. А најпознатији пример је Храм Христа Спаситеља, порушен 1931. године. На његовом месту направљен је базен. Међутим, 90-их црква је обновљена по оригиналном пројекту, док су неке друге велике и значајне  цркве изгубљене заувек, што можете видети овде.

Дакле, колико цркава има савремена Русија?

Процена њиховог броја није лак задатак. Деведесетих година Руској православној цркви су званично враћени њена имовина и њена права. Према најновијим званичним подацима три деценије касније, тј. данас Русија има 21.000 цркава и других молитвених места и скоро хиљаду манастира. Док широм света Руска православна црва поседује преко 38.000 храмова.

Јекатеринбург

Legion Media

Међутим, овај број не обухвата цркве у којима се не одржавају службе (на пример, цркву Василија Блаженог на Црвеном тргу, која је званично музеј). Према ваб-сајту Sobory.ru који пописује све руске цркве, Русија има прео 47 хиљада православних религијских објеката, како активних, тако и затворених или напуштених.

У просеку то је једна црква на сваких пет хиљада верника, док у великим градовима као што су Москва и Санкт Петербург, постоји један храм на 15 хиљада људи. Данас Москва има преко 1.000 цркава, а сваке године на територији града сазида се још 10-20 храмова.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!