Десет руских ремек-дела у британској краљевској колекцији

Legion Media
Британска краљевска колекција има више од 600 уметничких дела руског порекла, од драгоцених Фабержеових јаја до огромних ваза од природног малахита.

Већ смо писали о драгуљима бивше царске породице Романов у Виндзорској кутији и како је Елизабета II добила ову величанствену руску тијару.

Велика кнегиња Марија Павловна и Елизабета II са Владимирском тијаром

Али, поред накита који чланови монархије носе у формалним приликама, Краљевска колекција смештена у музејима и краљевским резиденцијама широм Велике Британије садржи и друга руска блага.

1. Фабержеово јаје „Колонада“, 1910.

Британска колекција има укупно три царска ускршња Фабержеова јаја и још једно направљено за руског предузетника Александра Келча. Колонадно јаје је накитни сат посвећен рођењу царевића Алексеја, престолонаследника, 1904. Анђели симболизују децу последњих Романових. 

Цар Николај II поклонио је овај сат својој супрузи за Ускрс 1910. године, а после Револуције 1917. бољшевици су га запленили и неколико година касније продали Емануелу Сноумену у Лондону, који га је 1931. године продао краљици Марији и краљу Џорџу V. 

2. Фабержеово ускршње јаје од 12 панела, 1899.

Цена сваког Фабержеовог јајета данас достиже милионе долара, али су и пре тога вредела читаво богатство. Највећу колекцију (више од 50 јаја) имали су Романови. Али друга највећа збирка од 7 јаја припадала је Варвари Келч, супрузи сибирског индустријалца Александра Келча. Сваке године од 1898. до 1904. наручивао јој је јаје за Ускрс. Варвара је 1904. однела „Јаје са панелима“ са собом у Париз и продала га на аукцији 1920. А британски краљ Џорџ V га је купио од тадашњег власника као божићни поклон краљици Марији 1933. године. 

3. Кутија од емајла и топаза, рад Овчиникова

Овај симпатични комад направио је дворски јувелир Павел Овчиников. 

Датум израде ове мале кутије није познат (вероватно крај 19. или почетак 20. века), али је поклоњена краљици Марији на њен рођендан, 26. маја 1928. године. 

Направљена је од емајла и украшена огромним плавим топазом окруженим сафирима. 

4. Малахитне вазе, 1827. и 1850.

Ова декоративна ваза од малахита са постољем од јасписа украшавала је одаје Џорџа IV у замку Виндзор. Британском краљу га је поклонила царица Александра Фјодоровна 1827. Поклон је био заиста сјајан: малахит вађен на Уралу сматран је једним од најбољих камена који се користио за унутрашњост палата. 

Још једну руску малахитну вазу купили су краљица Викторија и принц Алберт 1851. године, након што су је видели на Великој изложби. 

5. Портрет Николаја II, рад Николаја Богданова-Бељског, 1908.

Британска краљевска збирка чува портрете Романових, углавном познатих страних уметника. Овде можете видети Александра I од Џорџа Давеа, 1826, Николаја I од Франца Кругера, 1847. и друге. Овај портрет Николаја II урадио је руски сликар Николај Богданов-Бељски. У ствари, најчешће је приказивао сцене из сеоског живота, али је направио и неколико портрета руске царске породице. Последњи руски цар поклонио је свој портрет Едварду VII након њиховог сусрета у јуну 1908. Постављен је у Централној соби Бакингемске палате. 

6. Портрет велике кнегиње Јелене Павловне, 1796.

На овом портрету је била приказана друга ћерка цара Павла I, Јелена. У ствари, ово је минијатура слике у пуној величини, један у низу портрета све четири ћерке руског цара. Аутор минијатуре је непознат, али се највероватније ради о Петру Жаркову, који је направио слична уметничка дела која су сада изложена у Павловску код Санкт Петербурга. Ова минијатура се налази у Краљевској колекцији Велике Британије од 1870-их.  

7. Икона из Соловецког манастира, прва половина XVII века

Ова древна икона приказује Соловецки манастир (основан 1436. године) на Белом мору, један од најпознатијих манастира у Русији. Упркос чињеници да је ова икона стара око 400 година, висок ниво детаља и одлично стање су невероватни. Према сајту Royal Collection Trust, познато је да постоји око 20 таквих старих икона, а ова је припадала „највероватније једном од монаха манастира“. Ова икона била је у колекцији немачког принца Лудвига Крафта Ернста фон Етинген-Валерштајна (1791-1870), а купио ју је британски принц Алберт. 

8. Фотографије Романових Сергеја Левицког, 1860-1890.

Сергеј Левицки (1819-1898) био је дворски фотограф Романових. Замислите само, четири генерације царева су му позирали! Поред тога, фотографисао је све познате руске писце свог времена: Николаја Гогоља, Лава Толстоја, Александра Островског, Ивана Тургењева и друге. У британској колекцији налази се на десетине његових дела, старих више од 130 година. Већина њих су фотографије Романових. 

9. Златна табакера Николаја II

Неколико накитних кутија за цигарете које су припадале Романовим сада су музејски експонати. На пример, ову златну табакеру са дијамантом и сафиром направио је Фаберже и верује се да је била омиљена Николаја II. Романови су наручили сличне кутије посебно за своје рођаке у Британији, краља Едварда VII и краљицу Марију. Такође се чувају у збирци. 

10. Царска ваза, 1844.

Посета руског цара Николаја I Британији 1844. била је прва након 30 година, када су 1814. године обе краљевске породице прославиле пораз Наполеона. Када се вратио кући, Николај I послао је краљици Викторији ову вазу коју је направила царска фабрика порцелана из Санкт Петербурга. Још увек се чува у замку Виндзор.

  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

 

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“