5 препознатљивих грађевина Алексеја Шчусева, аутора Лењиновог маузолеја

П. К. Остроумов/Adományozó/Donor: Nagy Gyula (CC BY-SA 3.0)
Архитекта Алексеј Шчусев познат је пре свега као аутор Маузолеја на Црвеном тргу. Међутим, ученик чувеног сликара Иље Рјепина створио је још значајан број изузетних грађевина.
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Марфо-Маријински манастир, 1908-1912.

Своју каријеру Шчусев је почео на пољу црквене архитектуре. Једно од његових првих дела био је звоник у облику шатора за лавру Александра Невског и иконостас за Успенску цркву Кијево-Печерске лавре. Године 1908. архитекта је примио нову поруџбину, овога пута у Москви: да креира пројекат Покровске цркве за Марфо-Маријински манастир који је недуго пре тога основала Велика кнегиња Јелисавета Фјодоровна. У контурама Покровског храма од белог камена са једном куполом и два звоника можемо препознати једну од најстаријих цркава Кремља – Спаса на Бору. Црква Покрова Пресвете Богородице коришћена је за празничне службе и за духовна предавања.

Казањска железничка станица, 1911-1940.

Асиметрични облици, крупни детаљи, мотиви староруске архитектуре – жив, покретан стил Шчусева био је истакнут пример руске сецесије. Године 1910. одлучио је да учествује на конкурсу за пројекат нове зграде Казањске железничке станице у Москви. Од учесника се тражило да створе „капију ка Истоку“, грађевину у којој ће сједините европске и азијске црте. Шчусовљев конкурент био је чувени Фјодор Шехтељ, али комисија је ипак одабрала његов пројекат. Била је то изградња века: Москва као да је добила још један Кремљ са великим бројем здања различите величине, кулом која подсећа на казањски торањ Сјујумбике и зашиљеним крововима. Многе Шчусевљеве идеје реализоване су тек у постсовјетско доба. На пример, после реконструкције 1987-1997. године појавила се Царска кула.

Маузолеј, 1924-1930.

После револуције Алексеј Шчусев је постао веома тражен. Радио је на генералном плану развоја Москве и као главни архитекта Сверуског пољопривредног и мануфактурно-индустријског сајма (данашњег ВДНХ). 1924. године примио је посебну поруџбину: да на Црвеном тргу за три дана подигне привремени дрвени маузолеј за Лењинов гроб. Конструкција је трабало да се уклопи у постојећи ансамбл Црвеног трга. Архитекта је одмах пронашао решење: маузолеј ће бити низак, степенастог облика, са кратким натписом на фасади: „Лењин“. 1925. године Шчусев је почео рад на пројекту каменог маузолеја од црвеног гранита, порфира, сивог и црног лабрадорита. Пројектован је тако да се колона људи непрекидно креће, не стварајући гужву. Посетилац улази десним степеништем, обилази у кругу саркофаг са Лењиновим телом и напушта маузолеј левим степеништем. Архитекта је овај пројекат назвао „најзначајнијим стваралачким доживљајем у свом животу“.  

Хотел „Москва“, 1932-1935.

Алексеј Шчусев је пројекте цртао слободном руком, не користећи лењир. Говорио је да се тако у његовим радовима појављује живост. Овај поступак је био спасоносан, када је требало решити сложене архитектонске проблеме. Тако је било са хотелом „Москва“ код Црвеног трга. Његов првобитни пројекат у стилу конструктивизма урадили су сарадници Шчусевљевог атељеа Освалд Стапран и Леонид Савељев. Али он се није уклапао у стил старих делова града. Хотел величине кварта није могао да има тако строг изглед. На крају су Шчусева позвали да „спасе“ пројекат. Оставивши конструктивистички скелет неизмењеним, он га је допунио неокласичним декором, великим тремом са осам стубова и терасама. И, наравно, чувеним асиметричним кулама. Према легенди, њихови ризалити су различити, јер је Стаљин, када је одобравао пројекат, свој потпис поставио насред цртежа. Заправо је ствар много једноставнија: у хотел „Москва“ узидан је стари „Гранд хотел“, а при изградњи се испоставило да се његови зидови морају ојачати.

Станица метроа „Комсомољскаја“, 1947-1952.

Једно од последњих дела архитекте била је станица „Комсомољскаја“ на кружној линији московског метроа. С обзиром да се налази на пресеку три московске железничке станице, њен задатак је био да одмах импресионира и задиви госте престонице. Огромни централни хол са два низа мермерних стубова остварен је у препознатљивом руском стилу, који је Шчусев и раније често користио. У њега је уклопљен и ликовни изглед станице, посвећен борби за слободу руског народа и победи у Другом светском рату. Украшена је мозаицима са ликовима војсковођа и политичких делатника од Александра Невског до Михаила Кутузова.

Алексеј Шчусев, 1914.

Изложба „Алексеј Шчусев – архитекта, уметник, директор. Поводом 150-годишњице“ одржава се у Третјаковској галерији у Москви до 14. маја 2023. године.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“