1. „Такси блуз“ („Такси-блюз“, 1990)
Павел Лунгин/ASK Eurofilm, 1990.
Озбиљни таксиста и човек совјетског кова, Иван Шликов упознаје за време једне вожње Алексеја Селиверстова, несрећног саксофонисту који свира блуз. Када стижу на одредиште музичар обмањује Ивана и бежи, не плативши вожњу. Таксиста креће за њим, али убрзо схвата да осим саксофона Алексеј нема баш ништа и позива га у свој стан. Тако почиње пријатељство веома различитих људи, који и не слуте чему оно води.
Кроз филм се провлачи тема прелазног стања у Русији, када је Совјетски Савез већ био на ивици распада [СССР се званично распао годину дана касније, али је процес већ био у току], и кад нико није знао како да живи даље. Филм говори о човеку старог кова и либералу који чека промене – баш као што су их многи у оно време чекали.
Филм погледајте овде
2. „Варљиво сунце“ („Утомленные солнцем“, 1994)
Никита Михалков/«ТриТэ», 1994.
Породица команданта дивизије Сергеја Котова ужива у одмору преко лета у својој викендици. Радња се дешава 1936. године, непосредно пре него што ће масовне репресије достићи свој врхунац. Котови су успели да сачувају начин живота од пре револуције и надају се да ће тако заувек остати. Међутим, њихова идила се руши када се на кућном прагу појављује незвани гост...
Редитељ Никита Михалков је на примеру једне породице интелектуалаца успео да покаже како су Стаљинове репресије уништавале људске животе. Овај филм о совјетском тоталитаризму је 1995. године добио Оскара за „најбољи филм на страном језику“ и освојио је многе друге међународне награде.
Филм погледајте овде
3. „Особине националног лова“ („Особенности национальной охоты“, 1995)
Александар Рогожкин/Ленфильм, 1995.
Главни јунак, Финац по имену Рајво, проучава руске обичаје и традицију да би касније написао књигу о њима. Он моли свог пријатеља Жењу да му помогне и организује учешће у лову. Заједно окупљају друштванце руских ловаца и одлазе у шуму. Међутим, како време пролази, Рајво схвата да за руског човека сам процес лова уопште није на првом месту. Убрзо и све што се дешава унаоколо потпуно губи смисао.
Филм користи стереотипе о руским страстима према вотки, „бањи“ (парном купатилу), медведима и свему осталом „са списка“. Међутим, иза гротескних ситуација крије се дубока алузија на руско друштво. Многи критичари су се изјаснили о филму као о „портрету националне душе“.
Филм погледајте овде
4. „Ширли-мирли“ или „Каква збрка!“ („Ширли-мырли“, 1995)
Владимир Мењшов/Мосфильм, 1995.
У Јакутији је пронађен огромни дијамант. Толико велики да би могао не само да покрије спољни дуг земље, него и да свим становницима Русије омогући трогодишњи одмор на Канарским острвима. И наравно, свако би желео да се докопа таквог блага. То полази за руком вештом и препреденом крадљивцу Василију Кроликову, а сви око њега, почев од владе до мафије, крећу у потеру за њим.
Као и многи филмови из 1990-их, и овај приказује портрет једне епохе: кризу моћи, кризу у спровођењу закона, кризу укуса и погледа на свет. Сценариста филма Виталиј Москаљенко овако је описао филозофију овог остварења: „Капитализам је весела ствар... Ако успеш да преживиш“.
Филм погледајте овде
5. „Кавкаски заробљеник“ („Кавказский пленник“, 1996)
Сергеј Бодров/Караван, 1996.
За време Кавкаског рата у 19. веку Абдул Мурат, становник забаченог чеченског села, заробљава заставника Сашу и војника Жилина. Оковани истим ланцем они се боље упознају, а када им Абдул Мурат предлаже слободу у замену за сопственог сина ког Руси држе у заробљеништву, у њима се буди нада на спасење.
Филм о преживљавању у условима националног конфликта екранизација је истоимене приповетке Лава Толстоја. Номинован је за Оскара 1997. године у категорији „Најбољи филм на страном језику“.
Филм погледајте овде
6. „Брат“ (1997)
Алексеј Балабанов/Филмски студио „Горки“, 1997.
Данила Багров се враћа из Чеченског рата и одмах бива увучен у тучу на снимању клипа рок групе. Одводе га у полицијску станицу и прете да ће га убацити у своју евиденцију уколико не нађе посао. Мајка се љути на Данилу, грди га, и да у будуће не би дошло до сличних ситуација шаље га у Санкт Петербург старијем брату Виктору на „преваспитавање“. Тамо Данила схвата да је му је брат постао криминалац и креће његовим стопама.
Филм Алексеја Балабанова о човеку који после рата не може да се интегрише у друштво и поново се хвата за оружје имао је огроман утицај на културу руског говорног ареала. То је култни филм о томе какве последице рат оставља на оне који су се из њега вратили.
Филм погледајте овде
7. „Не брини мама“ („Мама не горюй“, 1998)
Максим Пежемски/Филмска компанија CTB, 1997.
У провинцијском приморском градићу на свадбено весеље упада криминалац звани Турист. Он малтретира младу и заузврат добија ударац по глави од младожење. Полиција заједно са бандитима одлучује да ухапси младожењу, али их он предухитри и побегне. Затим сви крећу у потеру за њим – и милиција, и бандити, и рођаци.
Ова комедија је за филмске гледаоце из 1990-их постала подругљиви приказ епохе бандитске романтике, где мафијаши са оружјем слободно лутају улицама, а наркоманија више није само егзотика страних филмова. „Не брини мама“ вешто руши све совјетске митове, за чије стварање је требало више времена него за њихов коначни колапс.
Филм погледајте овде
8. „О наказама и људима“ („Про уродов и людей“, 1998)
Алексеј Балабанов/Филмска компанија CTB, 1998.
Власник атељеа Јохан фотографише обичне портрете, међутим, нико не зна да он тајно прави еротске фотографије са садомазохистичким сценама. Пошто му не полази за руком да обузда своје креативне пориве, он постепено уништава целе две породице, увлачи их у разврат и чини жртвама свог опаког хобија.
Према речима редитеља Алексеја Балабанова, овај филм је требало да се појави много раније, али због провокативне радње било је веома тешко пронаћи средства за његову реализацију.
Филм погледајте овде
9. „Хрустаљев, ауто!“ („Хрусталев, машину!“, 1998)
Алексеј Герман/Canal+, 1998.
Радња филма се одвија у окружењу генерала медицинске службе Јурија Кленског у време када је био актуелан „случај лекара“ (судски процес са оптужбама за заверу и убиства познатих совјетских лидера који је власт исфабриковала). Совјетске власти су измислиле тај случај да би оптуживале и хапсиле лекаре, наводно због завере и убиства познатих совјетских лидера. Кленски осећа да се ближи опасност и тражи утеху у коњаку, нарочито након што се у болници суочио лицем у лице са сопственим двојником. Јуриј зна да такве двојнике користе органи државне безбедности у измишљеним судским процесима, и јасно му је да ће он бити следећа мета у „случају лекара“.
Редитељ Алексеј Герман је причао како својим филмом настоји да уђе у траг порекла проблема у Русији и да пронађе одговор на питање зашто су Руси тако несрећни. На Канском фестивалу, где је филм премијерно приказан, није оставио посебне утиске и добио је оштре критике. Међутим, критичари су се касније извинили, признавши га једним од великих филмова деценије.
Филм погледајте овде
10. „Ворошиловски стрелац“ („Ворошиловский стрелок“, 1999)
Станислав Говорухин/НТВ-Профит, 1999.
Студенткиња музичке школе Каћа постаје жртва групног силовања. Међу преступницима је и син пуковника милиције, чији отац настоји да случај заташка. Не желећи да насилнике остави некажњене, Каћин деда, Иван Афоњин, ветеран Великог Отаџбинског рата, одлучује да сам казни злочинце и припрема освету.
Упркос огромној популарности, филм је подвргнут оштрим критикама због романтизације освете и узимања правде у своје руке. Израз „ворошиловски стрелац“ је потом постао синоним за људе који су сами вршили освету. А појединци су били директно инспирисани филмом, попут пензионера у Брјанску, који је 2007. године пуцао у људе који су га претукли. Касније је признао да му је идеју за освету дао филм Станислава Говорухина.
Филм погледајте овде