Шта значи руски фразеологизам „после кишице у четвртак“?

Дакле, на српски би се све то могло превести фразама „кад на врби роди грожђе“, „мало сутра“, „на куково лето“.

Међутим, ако ракове који звижде или други Христов долазак нико није видео, кишу у четвртак свакако јесте. Зашто се заправо каже „после дождичка в четверг“ у значењу горе наведених фраза?

Фразеологизам је везан за конфронтацију православља са паганским традицијама које су постојале у свести народа. Без обзира на то што је Русија крштена 988. године, остаци паганских обреда су се задржали код Словена, о чему, рецимо, сведочи слављење Масленице или обичаји везани за Ивандањ.

Перун

Max Presnyakov (CC BY-SA)

Иако неке ствари нису могле да се искорене, хришћанство је настојало да формира негативан однос према паганству. Тако се фраза „после кишице у четвртак“ односи на култ бога грома и муње Перуна, словенског „колеге“ грчког Зевса, скандинавског Тора, римског Јупитера и келтског Тараниса.

Препоручујемо

Ово старо словенско писмо поново постаје популарно у Русији (ФОТО)

Четвртак је четврти дан у недељи, код тих народа традицонално посвећен богу громовнику. Сматрало се да је он, ако је чуо молитве напаћених сушом, у четвртак слао на земљу кишу.

У пракси овакав прецизан „распоред“, наравно није увек поштован. Зато је у руском православљу израз „после дождичка в четверг“ значио „нећеш дочекати да Перун услиши твоје молбе“. Фраза је изражавала апсолутно неповерење према паганству.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!