Шта значи руски фразеологизам „после кишице у четвртак“?

Kira Lisitskaya (Photo: CSA Images, kadirkaba, Stop Images/Getty Images)
После кишице у четвртак, кад рак на брду зазвижди, после другог Христовог доласка, кад се на пост не једе шаргарепа - ово су буквално преведене фразе са руског језика, а значе да је вероватноћа да се нешто догоди равна нули.

Дакле, на српски би се све то могло превести фразама „кад на врби роди грожђе“, „мало сутра“, „на куково лето“.

Међутим, ако ракове који звижде или други Христов долазак нико није видео, кишу у четвртак свакако јесте. Зашто се заправо каже „после дождичка в четверг“ у значењу горе наведених фраза?

Фразеологизам је везан за конфронтацију православља са паганским традицијама које су постојале у свести народа. Без обзира на то што је Русија крштена 988. године, остаци паганских обреда су се задржали код Словена, о чему, рецимо, сведочи слављење Масленице или обичаји везани за Ивандањ.

Перун

Иако неке ствари нису могле да се искорене, хришћанство је настојало да формира негативан однос према паганству. Тако се фраза „после кишице у четвртак“ односи на култ бога грома и муње Перуна, словенског „колеге“ грчког Зевса, скандинавског Тора, римског Јупитера и келтског Тараниса.

Четвртак је четврти дан у недељи, код тих народа традицонално посвећен богу громовнику. Сматрало се да је он, ако је чуо молитве напаћених сушом, у четвртак слао на земљу кишу.

У пракси овакав прецизан „распоред“, наравно није увек поштован. Зато је у руском православљу израз „после дождичка в четверг“ значио „нећеш дочекати да Перун услиши твоје молбе“. Фраза је изражавала апсолутно неповерење према паганству.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“