10 главних снабдевача царског двора (ФОТОГРАФИЈЕ)

Потребе царског двора у Русији опслуживала је читава армија трговаца и приватних предузећа. Они су производили и достављали на двор за цара и чланове царске породице разноврсну луксузну робу и кућне потрепштине – кондиторске производе, накит, храну и алкохол, намештај и друге ствари.

Онима који су стално сарађивали и беспрекорно обављали свој посао од прве половине 19. века су додељиване титуле „снабдевач двора његовог царског величанства“. То је била веома велика част. Трговац са таквом титулом је могао да ставља руски грб на своје логотипе и рекламе. Поред тога, у таквом ангажману је посао био невероватно уносан, будући да Романови нису жалили новац за свакодневне потребе. Са друге стране, ову титулу је било лако и изгубити (нарочито ако би се променио власник компаније или ако би испоруке касниле).

Било је неколико десетина званичних снабдевача, међу њима и страна предузећа и трговци, нпр. гумеMichelin, часовници Tissot и Breguet, и немачки аутомобили DMG.

Навешћемо неке производе које су најпознатији добављачи испоручивали царском двору по поруџбини.

1. Украсни предмети и накит Карла Фабержеа

Фабержеово име се прочуло широм света. Преко 30 година је овај јувелир по царској поруџбини правио чувена ускршња јаја, која су Александар III, а затим и Николај II, поклањали својим супругама.

Поред тога, фирма Фаберже је за царску породицу правила разноврсне украсне предмете попут пепељара, кутија за цигарете, ваза, драгоцених оквира за иконе, пехара, ковчежића и других луксузних ситница.

2. Предмети од емајла Павла Овчиникова

Овчиников је био кмет код кнежевске породице која је препознала у њему уметничке способности и послала га да учи јувелирски занат. Посао му је био веома уносан, тако да је он успео да се ослободи кметства, тј. да купи своју слободу и отвори сопствену фабрику.

Правио је предмете од емајла – сервисе, сланике, вазе и новчанике који су се много свидели будућем цару Александру III. И због тога је Овчиниковљева компанија преко 40 година снабдевала царски двор.

3. Часовници Павла Буреа

Од 1899. до револуције 1917. године трговачка кућа Павла Буреа била је готово једина компанија која је испоручивала сатове царском двору.

За то време је ова часовничарска кућа по царској поруџбини произвела неколико хиљада сатова – џепних, зидних, путних и других.

4. Кондиторски производи Алексеја Абрикосова

„Фабрика и трговинско партнерство А. И. Абрикосов и синови“ била је главни произвођач чоколаде. Абрикосов је први у Русији прелио суво воће чоколадном глазуром, а раније су се такве посластице увозиле само из иностранства. Такође је производио карамелу, кекс и разноврсне бомбоне.

Кондиторски магнат је поседовао фабрику и неколико продавница у Москви, да би 1899. године постао добављач на двору његовог царског величанства. Абрикосовљева фабрика је после револуције национализована и преименована у „кондиторски концерн Бабајевски“. То предузеће још увек ради.

5. Кондиторски производи Теодора Ејнема

Немачки посластичар Теодор фон Ејнем је средином 19. века отворио сопствено предузеће у Москви. Правио је шећер у коцки, карамелу, чоколадне бомбоне, кексиће и друге кондиторске производе.

У његовим слаткишима уживала је женска половина царске породице, коју је он снабдевао својом робом. Али и поред свих успеха и медаља освојених на међународним изложбама, компанија „Ејнем“ је званично добила титулу добављача царског двора тек 1913. године, после смрти свог оснивача. После револуције, па све до данас, фабрика ради под називом „Црвени октобар“ („Красный Октябрь“).

6. Кекс Адолфа Сиу

Француз Адолф Сиу окушао се у прављењу парфема. Међутим, више се прославио као власник кондиторске фабрике. Свуда у Руској империји је било продавница трговачке фирме „А. Сиу и Ко“, коју је основао Адолф, а затим фирме његових синова „С. Сиу и Ко“. Асортиман њихових кондитерских производа био је огроман: кекс, какао, карамела, желе бомбоне, наполитанке, медењаци и још много тога. У част 300. годишњице династије Романов компанија је 1913. године пустила у производњу свој чувени кекс „Јубилејноје“ и стекла титулу добављача царског двора.

У совјетско време фабрика је преименована у „Бољшевик“ и наставила је са производњом кексића, који су већ постали бренд. Узгред, кекс се производи и данас, и још увек је омиљена посластица многих малишана у Русији.

7. Парфимерија Алфонса Ралеа

Француски произвођач парфема отворио је 1843. године своју фирму у Москви. Производио је парфеме, пудер, руж за усне и сапун, а 12 година касније је постао снабдевач царског двора и више пута је потврдио ту своју титулу. На бочици парфема Alphonse Rallet & Co био је приказан двоглави орао – симбол Руске империје.

Иначе, произвођач парфема ове компаније, Ернест Бо, касније је креирао за Коко Шанел чувени парфем Chanel №5. Претпоставља се да је за његову основу узет парфем „Катаринин букет“ („Букет Екатерины“) који је он направио у част 300-годишњице династије Романов.

8. Алкохолна пића Петра Смирнова

Бренд руске вотке Smirnoffпознат је у целом свету. Ову вотку је изумео Владимир Смирнов (док је био у емиграцији), син Петра Смирнова, чувеног руског „краља вотке“, чија фабрика је производила вотку, вина и разне врсте ликера. Поред тога, Смирновљево партнерство трговало је вином увезеним из иностранства.

Он је од 1886. године добио звање снабдевача царског двора, а када је у питању „кагор“ (врста црвеног вина) практично је држао монопол у снабдевању православних цркава и манастира у Русији.

9. Вина трговаца Јелисејевих

Јелисејеви су били трговачка династија. Почетком 19. века су имали неколико радњи у Санкт Петербургу и продавали су увозну робу: вино, кафу, чај, пиринач, тврди сир и др. Синови власника су 1857. основали трговачку кућу „Браћа Јелисејеви“. Они су куповали вина из иностранства, а у Русији су вршили његову ферментацију и флаширали у боце.

Поседовали су подрум вина на Васиљевском острву у Петербургу, који је важио за једну од најбољих винарија у Европи. Њихова вина су освајала међународне награде, а од 1874. године Јелисејеви су постали снабдевачи царског двора.

10. Пенушава вина Лава Голицина

Кнез Голицин је био зачетник производње пенушавих вина у Русији. Његов шампањац су чак и Французи високо оценили 1889. године на Светској изложби у Паризу. Голицин је на Криму и на црноморској ривијери створио читаву винску индустрију, посадио је винограде са неколико врста грожђа и изградио подземну винарију са системом тунела.

Његов шампањац је служен 1896. године на крунисању Николаја II, и данас је он познат под називом „Коронационное“. Том приликом је Голицин добио статус снабдевача императорског двора. Данас се у знак сећања на најпознатијег руског винара по старој рецептури прави пенушаво вино под брендом „Лев ГолицынЪ“.