10 чудесних дрвених цркава Руског Севера

Својевремено се петербуршки фотограф Александар Мојсејев отиснуо на краће путовање по Лењинградској области. Био је веома изненађен када је угледао дрвену цркву старију и од самог Санкт Петербурга.

Од тада он већ 10 година путује по забаченим северним селима. Вероватно је локација допринела да се у тим местима сачувају старе дрвене цркве које су преживеле све недаће 20. века. У својој књизи „Север који нестаје: истините приче из живота руских села“ (издавачка кућа „Эксмо“, 2024) Александар је покушао да овековечи лепоту тих северних села.

1. Црква светог Николаја Чудотворца (Никољска) у селу Согиници, Лењинградска област (подигнута 1696)

Ова црква на реци Вежинци удаљена је више стотина километара од великих градова.

Саграђена је 1696. године у архитектонском стилу типичном за Руски Север. Основа је осмостраног облика, храм има шаторасти кров, а звоник је засебна грађевина.

2. Капела Петра и Павла у Заозерју, Лењинградска област (друга половина 18. века)

Капела Петра и Павла из друге половине 18. века подигнута је на месту које је било на добром гласу међу риболовцима.

Ту је риба добро „гризла“, па је капела посвећена светим апостолима Петру (заштитнику риболоваца) и Павлу.

3. Црква светог Георгија у селу Јуксовичи, Лењинградска област (крај 15. века)

Црква од брвана била је саграђена 1493-1496. године. Сматра се да је то једна од најстаријих цркава у Русији која стоји на свом првобитном месту. (Остале су пренете у музеје дрвене архитектуре). Црква је преживела и окупацију финских трупа 1941-1944. године.

4. Црква светог Димитрија Солунског у Шчелејкама, Лењинградска област (1786. година)

Током 1940-их, северно и западно од Оњешког језера, налазило се више од 200 цркава и капела. До данас је сачувано само тридесетак. Многе су изгореле у пожарима.

Црква светог Димитрија с краја 18. века у селу Шчелејке једна је од преживелих примерака. Недавно је потпуно рестаурирана.

5. Гиморецки погост, Лењинградска област (17. век)

На обалама Оњешког језера налази се читав низ прелепих дрвених цркава. Најпознатији архитектонски ансамбл је Кишки погост на острву Кижи (рус. „погост“ – ограђено гробље са парохијском црквом). Међутим, постоји и мање познати Гиморецки погост. У његовом склопу је црква Рођења Пресвете Богородице саграђена у другој половини 17. века.

6. Црква Александра Свирског у Космозеру, Република Карелија (18. век)

Подигнута је током 1770-их од новца извесног петербуршког трговца. Првобитно је саграђен читав архитектонски ансамбл, са још једном црквом и зоником који су изгорели у пожару 1942. године. У совјетско доба је црква светог Александра Свирског коришћена као библиотека и клуб. У време перестројке је рестаурирана, али се у њој још увек не врше богослужења.

7. Капела светог Георгија Победоносца у селу Уст-Јандома, Република Карелија (прва половина 19. века)

Према ауторовим речима, ово је једна од најлепших капела на северу Оњешког језера.

Налази се на самој обали, па ако се попнете на звоник можете уживати у живописном погледу.

8. Капела Архангела Михаила у селу Масељга, Република Карелија (крај 18. века)

Сада је ово село напуштено и црква стоји усред шуме и шипражја. Некада је ту све врвело од живота, а онда су многи становници отишли и са собом понели чак и своје дрвене кућице.

9. Црква светог Николаја Чудотворца у Вјогорукси (средина 18. века)

„Од Холмогора до Коле – тридесет и три Николе“. Тако су у стара времена говорили Помори (становници Руског Севера, о њима детаљније у нашем материјалу) На Северу заиста има много цркава посвећених светом Николају Угоднику. Он је најомиљенији светитељ у Русији и заштитник је путника.

10. Црква светих апостола Петра и Павла у Вирми, Република Карелија (крај 17. века)

Вирма, древно село Помора, налази се на истоименој реци на мочварном терену, сасвим близу обале Белог мора. Црква је подигнута током 1630-их. Изграђена је од средстава Соловецког манастира који се налази у близини, на острвима у Белом мору. Совјетска власт је срушила црквени звоник, али су мештани, срећом, успели да одбране цркву од рушења.