Угледни хирург професор Филип Преображенски живи у огромном стану у Москви. У стану има кабинет у којем обавља експерименталне операције. Већ је веома успешан у процедурама подмлађивања, али жели да оде даље од тога.
Једног дана одлучује да изврши трансплантацију људске хипофизе и тестиса и усади их псу луталици. Операција је више него успешна, јер пас почиње физички да личи на човека...
Средином двадесетих година бољшевици су однедавно на власти и совјетски систем се уводи у свим сегментима живота. Професор је под притиском, јер живи у стану који је за њега превелик, па власти инсистирају да у свој стан прими још неколико пролетера. Професор се буни и не може то да прихвати. Не може да замисли да изводи операције, руча и спава у истој соби.
У међувремену гласине о успешној операцији се шире и људи посећују кућу Преображенског како би видели пса који се претвара у човека.
Иронично је да, мада је његов креатор против совјетског поретка, некадашњи пас потпада под утицај власти. Пас који се некада звао Шарик узима документе и постаје Полиграф Шариков.
Иако изгледа као човек, његово понашање је далеко од људског. Више подсећа на животињу или, боље речено, на хуљу. Шариков малтретира професорове спремачице, краде му новац и на крају потказује професора властима. А све то чини узвикујући политичке пароле.
Преображенски то више не може да поднесе и одлучује да поново обави операцију уклањајући из Шарикова људске органе. Овоме се полако враћа псећи изглед и псећи карактер.
Прича садржи елементе научне фантастике, политичке и друштвене сатире и медицинског хумора. Аутор је и сам био лекар, па су његова рана дела углавном посвећена медицинским питањима (као „Белешке младог лекара“).
Професор Преображенски је реалан прототип имао у Булгаковљевом ујаку професору Николају Покровском. Он је Булгакова инспирисао да постане лекар, поседовао је многе особине које карактеришу његов књижевни алтер его, а његов стан изгледао је исто онако као стан описан у новели.
Осим интригантног заплета са елементима фантастике и научне фантастике, врло ретким у оно доба, „Псеће срце“ је оштра сатира совјетског политичког и друштвеног живота. Показује огромне супротности између старе интелигенције и новог пролетаријата, који је нагло добио сву моћ (понекад са мало образовања, али понављајући политичке слогане које су научили).
Реченице критике професора Преображенског на рачун бољшевика и њихових нових правила постале су афоризми које Руси радо цитирају до данашњих дана. Ово су неке од најкарактеристичнијих:
„И, немојте, на дај Боже, пре ручка читати совјетске новине“.
„Зашто је тепих уклоњен са улазног степеништа? Да ли је Карл Маркс забранио да се на степеницама држи тепих?“
„Ако ја при уласку у тоалет, почнем, опростите на изразу, да мокрим поред WC шоље, а нека Зина и Дарја Петровна учине то исто, у тоалету ће наступити пропаст. Самим тим, пропаст није у клозету, него у главама људи!...“
„Псеће срце“ је написано 1925. године, али ниједан књижевни часопис нити издавачка кућа нису хтели да објаве новелу. „То је злонамерни памфлет о савремености и не може се штампати“, реаговала је цензура.
Међутим, рукопис новеле је циркулисао путем „самиздата“. Људи су штампали сопствене копије које су кружиле из руке у руку. Тако је шездесетих година једна копија (са много грешака) стигла на Запад и тамо објављена.
У СССР-у дело је први пут објављено у време пересторјке и епохе „гласности“. Часопис „Знамја“ објавио је новелу 1987. године. Тако је коначно стигла да бројних читалаца и постала права сензација. Људи се сећају како су, читајући је у једном даху, били одушевљени (многи су по први пут тада читали такву совјетску сатиру).
Веома брзо, већ 1988. године, књига је екранизована. Филм у режији Владимира Бортка и даље се сматра за један од најбољих совјетских филмова и једну од најбољих филмских адаптација ове новеле.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
