35 мотивационих мисли руских класика

Russia Beyond/Дом-музей А.П. Чехова в Москве/Sputnik; Legion Media)
Најупечатљивији цитати из дела руских класика и савремених аутора, који човека наводе да на другачији начин посматра живот, љубав и своје место у свету!

1. Навика увек с неба слеће ко замена кад нема среће... (Александар Пушкин, „Евгеније Оњегин“, превод: Милорад Павић)

2. Заволи нас поцрнеле, јер свако ће нас беле заволети (Николај Гогољ, „Мртве душе“ Други том)

3. Свет ће спасти лепота. (Фјодор Достојевски, „Идиот“)

4. Сви треба пре свега да заволе живот на свету. – Да више заволе живот, него његов смисао (Фјодор Достојевски, „Браћа Карамазови“)

5. Човек је несрећан зато што не зна да је срећан; само зато. То је све, све! Ко то сазна, одмах ће постати срећан, истог тренутка. (Фјодор Достојевски, „Зли дуси“)

6. Ако хоћеш да савладаш свет, савладај себе. (Фјодор Достојевски, „Зли дуси“)

7. Ако хоћеш да те поштују, прво и најважније је да поштујеш сам себе. (Фјодор Достојевски, „Понижени и увређени“)

8. Ко тражи савршенство, никада неће бити задовољан. (Лав Толстој, „Ана Карењина“)

9. Нема услова на које човек не би могао да се навикне, посебно ако види да сви око њега живе исто тако. (Лав Толстој, „Ана Карењина“)

10. Како би се живело поштено, треба стремити, губити правац, грешити, почињати и одустајати, и опет почињати, и опет одустајати, и вечно се борити. (Лав Толстој, Писмо тетки А. А. Толстој)

11. Свадљивост је особина која човека удаљава од истине. (Николај Љесков, „Детиње године“)

12. Док памтиш зло, зло живи, а ако умре, тада ће се и твоја душа смирити. (Николај Љесков, „Христос у гостима код сељака“)

13. Како би човек у себи непрекидно осећао срећу, чак и у тренуцима туге и жалости, потребно је: а) да буде задовољан садашњошћу и б) да се радује, знајући да би „могло бити и горе“. (Антон Чехов, „Живот је леп“,)

14. Код човека све треба да буде лепо: и лице, и одело, и душа, и мисли. (Антон Чехов, „Ујка Вања“)

15. Добро васпитање не огледа се у томе што нећеш просути сос на столњак, него у томе што нећеш приметити кад се то деси неком другом. (Антон Чехов, „Кућа са мезанином“)

16. Срећан је онај ко не примећује да ли је сад лето или зима. (Антон Чехов, „Три сестре“)

17. Здрави и нормални су само просечни људи, људи стада. (Антон Чехов, „Црни монах“)

18. Никада и ништа не молите! Никада и ништа, посебно не од оних који су јачи од вас. Сами ће вам понудити и сами ће вам све дати! (Михаил Булгаков, „Мајстор и Маргарита“)

19. Не може човек без последица по здравље из дана у дан да се понаша супротно ономе што осећа; да угађа ономе кога не воли, да се радује ономе што га чини несрећним. Наш нервни систем није само реч, није измишљотина. Он је физичко тело начињено од нити... (Борис Пастернак, „Доктор Живаго“)

20. Зашто да се стидимо свог ваљаног тела које нам је дала природа, када се не стидимо својих гнусних поступака које чинимо сами? (Данил Хармс, „Рођен сам у шаши. Као миш...“)

21. Живи, једи бифтеке, љуби љубавнице, тугуј због женске неверности и буди срећан. И нека те Бог сачува од мисли о томе због чега све то радиш. (Гајто Газданов, „Вече код Клер“)

22. Скоро свако одлази из живота не учинивши ни десети део онога што је могао да учини. (Константин Паустовски, „Време великих очекивања“)

23. Треба почети од онога што улива сумњу. (Браћа Стругацки, „Покушај бекства“)

24. Понекад се питам: ког врага се тако упињемо? Да зарадимо новац? Али шта ће нам новац, ако се и тако стално упињемо? (Браћа Стругацки, „Пикник покрај пута“)

25. Људи не схватају колико несреће и беде у њиховим животима потиче и одувек је потицало од лењости. (Чингиз Ајтматов, „Губилиште“)

26. Многи умиру не толико од болести, колико од несавладиве, вечне страсти која их изједа – да себе представе за више него што јесу. (Чингиз Ајтматов, „Бели пароброд“)

27. Треба ли се у овом животу због нечега озбиљно потресати? Све ће проћи, и то ће проћи. (Данил Грањин, „Идем на олују“)

28. Нема незамењивих. Тачно, нема их – то је истина. Али нема ни замењивих. Нема на свету ниједног човека који би се могао заменити. (Константин Симонов, „Живи и мртви“)

29. Патити од љубоморе значи светити се себи за туђе грешке. (Сергеј Довлатов, „Странкиња“)

30. Слаби људи савладавају живот, а храбри овладавају њиме. (Сергеј Довлатов, „Спомен-музеј“)

31. Није важно што сте побеђени. Важно је да сте пружили отпор! (Леонид Зорин, „Покровска капија“)

32. Када се нађете у ср*њу, можете урадити две ствари. Као прво, можете покушати да схватите зашто сте се ту нашли. Као друго, можете се из тога извући... Довољно је да се само једном извучете из ср*ња и након тога можете на њега заборавити. А како бисте схватили зашто се у њему налазите, потребан вам је читав живот. (Виктор Пељевин, „Света књига вукодлака“)

33. Човек који у срцу има љубав, у стању је да се радује свом горком и тешком животу, да са захвалношћу на својим плећима носи његово бреме, да истраје у борби са сваком недаћом и све савлада. (Алексеј Иванов, „Срце Парме“)

34. Пред старост човек схвата да треба да промени себе, а не жене... (Дина Рубина, „Бела голубица из Кордове“)

35. Само унутрашње слободан човек може и да се нашали на свој рачун и да другима дозволи да се на његов рачун нашале. (Људмила Улицка, „Данијел Штајн, преводилац“)

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“