7 најстаријих руских предузећа чији производи су и данас на цени

1. Императорска фабрика порцелана

Док у Европи велику вредност има Мајсенски, Лимошки и Бохемија порцелан, у Русији се високо цене сервиси Императорске фабрике порцелана.

Фабрика је основана 1744. године као „Невска порцеланска мануфактура“. Руски хемичар Дмитриј Виноградов је за неколико година успео да организује читав ланац производње, тј. да формира састав порцеланске масе, глазуре и боја за порцелан, као и златног праха за декорацију производа.

Прве успешне примерке је добио 1747. године, а 1756. је направио порцелански сервис за свечане ручкове императорке Јелисавете Петровне, да би 1765. године мануфактура добила нови назив „Императорска фабрика порцелана“.

Дуго се на доњој страни порцеланских производа могао видети монограм владајућег монарха, а сада је на том месту двоглави орао.

2. Павлопосадска мануфактура марама

Вунена марама са живописним цветним узорком није само леп, већ и практичан модни детаљ који ће вас загрејати на јаком мразу.

Најпознатије руске мараме праве се у Павлопосадској мануфактури која је основана 1795. године на основу домаће радиности свилених марама. Током 1850-их почеле су да се производе вунене мараме и вунене са мешавином других влакана на штампаној тканини. Свака марама је уникат.

Класичне боје украса павлопосадских марама су црна, бордо и боје небељеног лана. Касније је палета проширена. Најчешће се на марамама приказује цвеће (руже и георгине) у букету или гирланде са додатком орнамената или цветних елемената. Свака марама има назив, на пример „Посело“, „Мали ждрал“, „Гримизни цветић“ или „Беле руже“.

3. Кондиторски концерн „Бабајевски“

Сваком руском детету застане дах када отвара чоколадну бомбоницу „Мишка Косолапый“ или „Белочка“. Као и чоколаде „Вдохновение“ и „Бабајевски“, све то прави „Кондиторски концерн Бабајевски“ (део холдинга „Уједињени кондитори“).

Историјат фабрике почиње 1804. године када су кондитори Абрикосови отворили своју породичну посластичарницу. Деци су се допале њихове чоколадне бомбонице у лепим кутијицама са разгледницама и мозгалицама. Временом су оне постале један од обавезних атрибута сваког празника.

Предузеће је национализовано после револуције 1917. године и добило је назив по партијском раднику Петру Бабајеву. У њему је настављена производња чоколадних производа.

4. „Црвени Октобар“

Најпознатија руска фабрика чоколаде појавила се захваљујући кондитору Теодору Фердинанду фон Ајнему, грађанину Виртемберга (историјска област Немачке). У Москви је 1851. године отворена његова посластичарница за прављење бомбона и чоколада. Одатле су бомбоне стизале на трпезу императорске породице. После Октобарске револуције фабрика је национализована и убрзо преименована у „Црвени Октобар“.

Међу најпознатијим трговачким маркама ове фабрике су чоколада „Аљонка“, „Црквенкапица“ („Красная шапочка“), „Рачићи“ („Раковые шейки“) и „Кара-Кум“. У фабрици су прављене бомбонице и поводом значајних догађаја. Поводом првог човековог лета у космос појавиле су се бомбоне „Космичке“, а за Олимпијаду 1980. бомбоне „Финиш“, „Одбојка“ и „Светла Москве“. Од 2002. године предузеће функционише у склопу холдинга „Уједињени кондитори“.

5. Императорска тулска фабрика оружја

Најстарија фабрика оружја у земљи основана је 1712. године по указу Петра I. Фабрика је још 1720. године за потребе наоружавања армије направила 22.000 пушака и пиштоља са табаном на кремен. Затим је 1749. године овде покренута масовна производња хладног оружја, тј. бодежа, сабљи и мачева.

Касније су у њеним погонима прављени митраљези „Максим“, пиштољи ТТ, пушке Мосина, противтенковске вођење ракете и бацачи граната.

Поред оружја, овде се праве јединствени уметнички предмети са брушеним дијамантима на металу.

6. Концерн „Калашњиков“

Ово предузеће у Ижевску производи око 95% стрељачког оружја у Русији. Његов историјат почиње 1807. године, када је на бази срушене железаре на реци Иж отворена Ижевска фабрика оружја. У њој је тада ангажовано преко 200 страних стручњака код којих су руски радници учили занат. Тако је у Ижевску почела производња стрељачког и хладног оружја за руску армију.

Стручњацима ове фабрике 1948. године се придружио конструктор Михаил Калашњиков. Убрзо затим је овде покренута масовна производња аутомата „Калашњиков“. Фабрика је 2013. године преименована у „Концерн ’Калашњиков’“.

7. „Абрау-Дурсо“

Најпознатији произвођач пенушавих вина у Русији постоји захваљујући императору Александру II који је 1870. године наредио да се оснује винарија крај језера Абрау на реци Дјурсо (Цемес).

Агроном Фјодор Гејдук закупио је винову лозу у Европи, да би 1877. године агрономи овог газдинства обавили прву бербу од које су направили прво овдашње вино. Већ 1898. године се у продаји појавио локални шампањац. Пенушава вина „Абрау-Дурсо“ продавана су на императорским пријемима.

После револуције и национализације фабрика је постала једино газдинство у СССР-у које прави пенушава вина по класичној технологији. За време Великог отаџбинског рата виногради су доста оштећени и фабрика је евакуисана, али је после ослобођења територије релативно брзо поново пуштена у рад.

Овде је 1975. године створена марка „Совјетског шампањца“ за извоз под називом Nazdorovya. Пенушаво вино је извожено у Европу, САД, Мексико и друге земље.

У постсовјетском периоду фабрика је пропадала али је препород доживела када ју је откупила компанија SVL. Сада виногради заузимају преко 3.000 хектара. Насеље Абрау-Дурсо је сада крупан еногастрономски центар.

• Пријавите се на наш Телеграм канал
• Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
• Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
• Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
• Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи