„Каћуша“. Плотун гардијских бацача ракета.
Тимоти Милер/RIA NovostiИма много различитих мишљења о томе како је совјетски ракетни лансер БМ-13 добио женско име Каћуша. Појединци чак сматрају да ово оружје приликом паљбе производи звук који је сличан мелодији истоимене совјетске песме.
Било како било, „Каћуша“ је коришћена у свим великим совјетским операцијама на Источном фронту. Немачка команда је била непријатно изненађена када се у јулу 1941. године појавио овај вишецевни бацач ракета, јер су „Каћушини“ пројектили депримирали немачке трупе. Плотун пројектила испаљених из „Каћуше“ уништавао је све живо на циљаном подручју.
Руси су такав ефекат постигли коришћењем блокова тринитротолуола који су се после пада распрскавали на хиљаде ужарених шрапнела.
Тај систем је био врло ефикасан против пешадије, али не толико добар да уништава немачке тенкове и оклопну технику. Наиме, ракете су имале осетљиве бојеве главе, а није било специјалних пројектила за пробијање оклопа. Поред тога, ово оружје је служило за „тепих ракетирање“, тј. његови пројектили су покривали велику површину тако да нису могли бити коришћени против мањих појединачних циљева.
И поред тога, „Каћуша“ спада у оружје које је помогло совјетском народу да заустави инвазију и однесе победу у најкрвавијем рату на сопственој територији.
Тенк Т-34 – Севастопољ. СССР. Лењинова улица на Дан ослобођења.
TASSЧим се појавио, и овај тенк је помогао да дође до одлучујућег преокрета у рату. Произведен је огроман број тенкова Т-34 са мноштвом модификација, укључујући и модификоване типове оружја почев од топа калибра 76 милиметара.
Пројектил испаљен из овог тенка могао је да пробије оклоп тадашњих најбољих немачких тенкова. Поред тога, Т-34 је био изузетно покретљив и добро заштићен.
Чим се нови руски тенк појавио на бојном пољу, немачки генерал Фон Клајст га је, с обзиром на високу мобилност, окарактерисао као најбољи тенк у својој категорији. И оклоп овог тенка и наоружање превазиђени су касније током рата, али се ипак сматра да је Т-34 био најефикаснији и најефектнији тенк у рату.
Направљено је око 34.000 примерака, тако да је и овај тенк постао први у свету по броју произведених примерака.
Јуришни авион „Иљушин” Ил-2 изнад Берлина. 1945.
Mary Evans Picture Library/Global Look PressИ ова машина совјетске армије произведена је у великом броју примерака. Звали су га „летећи тенк“ због масивног оклопа, и „грбави“ због карактеристичног облика.
Ил-2 није био превише погодан за маневре у ваздуху, али је био врло ефикасан јер се могао користити и у ваздушним борбама против немачких авиона и у бомбардовању циљева на копну и мору.
Ил-2 је са једним резервоаром могао да пређе 700 км до циља и да „испраши“ непријатеља са два топа калибра 23 мм и два митраљеза калибра 7,62 мм. Такође је могао да избаци 600 кг гравитационих бомби РС-82 и РС-132.
Једна од најзанимљивијих особености овог авиона је била могућност да атерира „на стомак“, тј. без точкова, уколико су они оштећени у ваздушној борби. У том случају је било најважније да пилоти напусте авион пре него што пламен стигне до резервоара и изазове експлозију.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу