Пробој обруча око Лењинграда у новом 3D музеју: Аутентични амбијент драматичне битке

Опсада Лењинграда трајала је 900 дана. У њој је живот изгубило 1,5 милиона совјетских грађана. Од самог почетка (у јесен 1941. године) совјетске трупе су неуморно покушавале да пробију немачки обруч око града. То им је пошло за руком у јануару 1943. Музеј даје тродимензионалну представу о овом тријумфу и то у природној величини, тако да посетиоци могу осетити аутентични амбијент.

„Прави“ војници

Изложбени простор заузима 600 квадратних метара, и један је од највећих у свету. У њему су делови совјетских тенкова, аутоматске пушке, гранате, пројектили, па чак и умањена копија немачког авиона који пада изнад глава посетилаца. Ту су и војници. То нису безличне воштане фигуре. Реконструисано је 12 од укупно 18 јединица које су извршиле напад на немачке позиције. Реконструисане су црте лица совјетских војника и све је аутентично. Посмртне остатке појединих војника после толико деценија су пронашли волонтери, који су претраживали место борбе.

„Имали су 19 и 20 година. Гледали су у очи опасности и смрти. Били су то људи неописивог јунаштва!“, каже Дмитриј Поштаренко, руководилац музеја и један од волонтера који су тражили посмртне остатке руских војника погинулих у Другом светском рату.

„Гробље несахрањених војника“

Напад који је реконструисан у музеју изведен је другог дана операције „Искра“, 13. јануара 1943. године на простору који се зове Невски Пјатачок. То је мали простор на левој обали Неве који су совјетски војници ослободили од нациста. Црвена армија је извршила јуриш на тај простор у септембру 1941. године и држала га је све док није пробијен обруч, и поред свирепог немачког бомбардовања.

То је било стратешки важно за Црвену армију јер је поменути простор био једини на тој обали реке са кога је могла да почне офанзива и пробој обруча. Немци су то знали и зато су све своје снаге усмерили на ту локацију. То је био појас дуж реке од 1 до 4 километра, широк 300 до 800 метара. Немци су га непрекидно бомбардовали.

Било је тешко евакуисати рањенике преко реке и доставити потребно оружје и технику. Кажу да је у току борбених дејстава овде изгинуло 95% совјетских војника у обручу. Ту је било тешко и сахрањивати погинуле.

„Када се наша чета искрцала сви ровови су били већ пуни смрзнутих лешева. Они су лежали на целом ослобођеном простору где је кога стигао метак или гелер. Тешко је сетити се тога, али тако је било: заклон у коме сам се ја са двојицом другова сместио био је покривен укоченим лешевима... Цео ’Пјатачок’ је био гробље несахрањених војника и официра. ... Ретко ко се дуже задржавао на том месту и излазио одатле жив. Дан-два, највише недељу дана, и неизбежно рањавање или смрт, а на место рањених и погинулих пристизали су нови борци“, сећао се војник Јуриј Пореш.

Прича коју је испричао Путин

Један од војника који је учествовао у борбама на ослобођеном простору Невски Пјатачок био је отац председника Владимира Путина. Зато је руски председник лично предложио да се уместо привремених експозиција посвећених овим борбама направи стална 3D панорама.

Његов отац је рањен и вратио се кући жив.

Путин је ово војно искуство свога оца описао у чланку 2015. године.

Седам километара за годину и по дана

Тамо је погинуло много војника. Према разним проценама, живот је изгубило од 50.000 до 240.000 људи.

У тим условима совјетске трупе су одбијале немачке нападе и у више наврата предузимале офанзивна дејства у покушају да се споје са другим совјетским снагама које су се налазиле само 7 км одатле. У априлу 1942. године Немци су заузели цео тај простор, али га је Црвена армија у септембру исте године поново ослободила.

Према Порешевим речима, једина шанса за пробој блокаде Лењинграда и спасење његових житеља од глади било је заузимање локације Невски Пјатачок. Многе немачке јединице су биле послате у борбу за ово место и много Немаца је изгинуло, тако да је победа у овој борби била један од одлучујућих момената у Другом светском рату.

Детаљније о опсади Лењинграда можете прочитати у чланку  Опсада Лењинграда: 872 дана борбе против нациста, глади и хладноће

Детаљније о операцији Искра прочитајте у чланку Специјал поводом 75. годишњице сламања опсаде Лењинграда: Операција „Искра“