Колонисти Катарине Велике: Зашто су странци у ранијим вековима масовно долазили у Русију?

Getty Images
Пре 255 година царица Катарина Велика је издала специјални манифест којим је подстакла многе Европљане да емигрирају у Русију. Наводимо основне моменте те необичне иницијативе руске императорке.

Странци су свакако долазили у Русију и пре Катарининог манифеста издатог 22. јула 1763. године. Иван III, први владар централизоване Русије, радо је користио услуге стручњака из иностранства који су му крајем 15. века помогли да реновира Кремљ и организује производњу топова.

Педесет година касније цар Иван Грозни је такође прибегао помоћи странаца када је одлучио да створи сопствену флоту на Балтичком мору. Петар Први, оснивач Руске империје почетком 18. века, изазвао је негодовање руског племства због тога што се сувише ослањао на европске стручњаке током своје владавине.

Зашто је императорка одлучила да позове странце?

Манифест, 1763.

Па ипак, позив који је Катарина II упутила странцима није имао преседана у руској историји. Њена иницијатива је била толико свеобухватна да се у Русију преселило на десетине хиљада странаца. Зашто је она то учинила? Одговор ћемо наћи у самом манифесту. Тамо царица наглашава да власти „виде много места која су веома погодна за живот али су још увек ненасељена, и многа од њих скривају у себи бескрајно мноштво различитих метала, а такође обилују шумама, рекама, језерима и морима ... и имају велики потнцијал за изградњу многих фабрика и развој производње“.

За време Катарине II Руској империји су припале велике територије на југу и југоистоку. Чак и без тих нових освајања Русија је имала огромне регионе који су били слабо насељени. Циљ Катарине Велике је био да доведе људе на ту земљу и да они на њој постану значајан сегмент народне привреде.

Како је руска власт привукла странце?

Манифест је преведен на неколико европских језика и распрострањен преко агената руске дипломатије у европским земљама. Они су их штампали у локалним новинама.

Руска држава је нудила веома велике олакшице како би заинтересовала потенцијалне колонисте. Досељеницима из иностранства била је гарантована добра парцела (и неколико додатних парцела за њихове потомке). Доста дуго су били ослобођени пореза (и до 30 година ако одлуче да остану на парцелама изван града). Такође су били ослобођени војне обавезе.

Прва управа немачке аутономије, 1924.

Досељеничке заједнице су имале право аутономије, тј. администрација империје није могла да се меша у унутрашња питања тих заједница. Поред тога, странци су добијали новац за организовање сеобе и поједине повољне кредите и олакшице за намирнице које су планирали да производе и продају. Може се рећи да Руси у својој сопственој земљи никада нису уживали тај статус...

Колонисти су имали слободу вероисповести и могућност да граде сопствене храмове, што је вероватно био један од најважнијих разлога да се одлуче за долазак у Русију. У сваком случају то је био кључни фактор за многе немачке протестанте којима није пријао живот на територији где доминирају католици. Зато је међу онима који су прихватили царичин предлог био велики број протестаната, посебно менонита.

Колико странаца се доселило у Русију?

У првој деценији после издавања манифеста у Русију се доселило око 30.000 људи. То су углавном били Немци који су дошли у слабо насељено Поволжје. Још 1765. године овде је било свега 12 немачких колонија, а само четири године након тога било их је 105. Немачки досељеници су се углавном бавили земљорадњом и појединим гранама привреде који су везани за њу. Катарина је позивајући странце намерно „најбоље услове нудила за пољопривреду јер је главну радну снагу коју је требало довести у Русију видела у сељацима који су осиромашили услед Седмогодишњег рата“, пише руска историчарка Ирина Черкозјанова.

Велика пространства дуж црноморске обале која су непосредно пре тога одузета Турској, а данас припадају Украјини, такође су била регион који су странци радо населили. Та земља се звала Новорусија (на руском „Новороссия“). Ту су се населили многи хришћани (Срби, Грци и Јермени) који су од Турака побегли у Русију. У време владавине Катарине Велике у Русију се преселило око 100.000 странаца.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“