Како је последњи кинески император доспео у руке Црвене армије

Getty Images
Чим су совјетске трупе сломиле Јапанце на североистоку Кине Црвена армија се припремила за искрцавање на главним јапанским острвима. Тада је, међутим, још увек приоритетно било подржавање добрих односа са САД, те се због тога одустало од овог плана.

1. У лето 1941. године савезници су се спремали да задају последњи ударац Јапанској империји као свом последњем непријатељу у Другом светском рату. Американци и Енглези су годинама ратовали против јапанских трупа у Тихом океану, а Совјетски Савез се управо спремао да уђе у тај рат.

2. На Кримској конференцији у фебруару 1945. године Стаљин је обећао Черчилу и Рузвелту да ће Совјетски Савез напасти Јапан у року од три месеца након победе у Европи, и одржао је своју реч. СССР је 8. августа објавио рат Јапану, а наредног дана је совјетска војска прешла границу Манџукуа, јапанске марионетске државе.

3. Совјети су били знатно бројнији и боље наоружани од Јапанаца. Квантунска армија је бројала скоро 700.000 хиљада људи, док је совјетска имала 1,5 милион војника. Поред тога, Совјети су имали пет пута више артиљеријских оруђа и тенкова, и три пута више авиона. Па ипак, ова операција није била једноставна с обзиром на снажан отпор који су Јапанци још увек пружали.

4. Совјети су у офанзиви као ножем пресекли јапанску одбрану и наставили да напредују дубоко на територију североисточне Кине, где је фронт био дугачак од 290 до 805 км.

5. Монголија је била совјетска савезница и подржала је офанзиву совјетске армије. Преко 60.000 војника Монголске народне армије учествовало је у овој акцији штитећи позадину совјетских јуришника.

6. Запажена епизода овог рата био је усиљени марш Шесте гардијске тенковске армије кроз пустињу Гоби. То је било велико искушење за совјетске тенкисте јер је температура ваздуха достизала и 45 степени Целзијуса, возила су била пуна песка, а војска исцрпљена.

7. После пустиње совјетске трупе су морале да прођу кроз беспућа планине Велики Хинган, која се сматрала непроходном. Непрекидно су падале кише, а Совјети нису имали прецизне карте, али су ипак успели тенковима да пређу ову препреку, што је за Јапанце било велико и непријатно изненађење. Један јапански официр је касније рекао совјетским војницима: „Када сте ушли у Хинган нама је лакнуло јер смо знали да ћете морати да се вратите. Још од Тамерлановог доба ниједна армија се није усудила да пређе Хинган, а сада су се изненада појавили ваши тенкови, артиљерија и пешадија.

8. И совјетску војску су, као и америчку, фанатично нападале јапанске самоубице и камиказе. Генерал Афанасиј Белобородов, командант Прве Краснознаменске армије пише: „Војници у зеленој униформи су искакали из канала и маскираних јама поред пута и под теретом мина и граната причвршћених за њихова тела притрчавали нашим тенковима. Косили смо их митраљезима тако да су земљу прекриле стотине лешева. Али из рупа и пукотина су ницале нове самоубице и бацале се под наше тенкове...“

9. За 10 дана офанзиве Квантунска армија је доживела потпуни слом. Јапански војници су почели масовно да се предају Совјетима.

10. Док су јапанске трупе у Манџурији биле у потпуном хаосу, совјетска команда је одлучила да изврши десант на велике непријатељске градове. Испоставило се, међутим, да десантирање падобранаца није било неопходно – совјетски авиони су се једноставно спустили на напуштене непријатељске писте, а затим се из њих искрцала војска и заузела стратешки важне објекте.

11. За време десанта на Мукден (данас Шенјанг) совјетске трупе су неочекивано заробиле Пу Јиа последњег кинеског императора и владара Манчукуа. Он се налазио у згради аеродрома и чекао евакуацију у Јапан заједно са члановима своје владе. Нико није очекивао да ће ту бити пронађена тако важна личност. Пу је хитно одведен у сибирски град Читу близу језера Бајкал.

12. Поред победе над Јапанцима главни циљ рата је био повратак острва Сахалин и Курили. То су територије које је Руска империја изгубила у Руско-јапанском рату 1904-1905.

13. Битка за острво Шумшу (део Курилског архипелага) била је једини окршај Совјетско-јапанског рата у коме су совјетски губици били већи од јапанских (416 погинулих совјетских и 369 јапанских војника).

14. После Курилских острва совјетска војска је планирала да се искрца на Хокаидо, једно од најважнијих јапанских острва. Совјетска Тихоокеанска флота је била спремна за почетак операције када је стигло хитно наређење: „Строго забранити слање било којих бродова и авиона у правцу острва Хокаидо“. Стаљин није желео да поквари односе са САД као савезничком земљом и одустао је од слања трупа у Јапан.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:
Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“