Најпопуларнији спортски догађај у земљи: Спартакијада – совјетска верзија олимпијских игара

Sputnik
Спартакијада је била совјетска верзија олимпијских игара и успела је да их засени по конкуренцији и свеобухватности. Очигледно је да Совјетима није одговарала улога „друге виолине“.

1. Компликовани и недружељубиви односи Совјетске Русије са већим делом света током 1920-их и 1930-их тицали су се и спорта. До 1952. године СССР уопште није учествовао на олимпијским играма – или га је игнорисао Међународни олимпијски комитет, или су сами Совјети бојкотовали игре из разних политичких и идеолошких побуда.

2. Совјетско руководство, међутим, није планирало да изолује земљу од међународног спорта. Појавила се идеја да СССР организује сопствену варијанту олимпијских игара, која је постала позната као спартакијада.

Разгледница са репродукцијом слике бацача кугле на Спартакијади 1928.

3. Спартак је био један од вођа великог устанка робова у Римској империји. Он је постао и важан симбол совјетске идеологије. По овом легендарном јунаку су имена добијали спортски клубови, биљке, улице, па чак и деца. Првобитно су немачки комунисти величали Спартака и организовали међународна такмичења радника. Совјетском Савезу се та идеја допала и он ју је преузео.

ФК „Спартак“ Москва.

4. Тако је 1921. године формирано тело слично Међународном олимпијском комитету. Била је то Црвена спортска интернационала или Спортинтерна, која је регулисала радничке спортске игре у целом свету.

Колона спортиста на отварању Спартакијаде

5. Прва спартакијада на нивоу целог Совјетског Савеза планирана је исте године кад и Девета олимпијада у Амстердаму. Штавише, совјетске игре су почеле истога дана када је затворена олимпијада, тј. 12. августа. То није била случајна подударност него намера да свет упореди једне и друге игре, и због тога су Совјети били веома одлучни да што боље организују спартакијаду.

Спортски марш. Свесавезна спартакијада 1928.

6. У Москву је пристигло 612 спортиста из 17 земаља, већином из Немачке и Финске. Сви су они били чланови радничких спортских друштава. Совјетски Савез је на тај начин свој „пролетерски“ догађај супротставио „буржујским“ олимпијским играма.

Балерина Суламиф Месерер (1908-2004) поред балета се бавила пливањем. На Свесавезној спартакијади 1928. године (која је уједно била и првенство СССР-а у пливању) освојила је две златне медаље. С. Месерер на првој страници часописа „Nos regards“.

7. Совјетска Спартакијада 1928. године надмашила је олимпијаду и по броју спортских такмичења (21:14) и по броју учесника (7.125:2.883).

Спортисти из Финске у Москви, 1928.

8. Пре него што ће бити распуштена 1937. године, Спортинтерна је организовала још неколико спартакијада у различитим градовима, на пример у Ослу, Берлину и Антверпену.

9. Када је Совјетски Савез 1952. године почео редовно да учествује у олимпијским играма, улога спартакијада је потпуно промењена. Оне више нису служиле као алтернатива олимпијади. Уместо тога су постале важна фаза увежбавања и тестирања совјетских спортиста пред велика међународна такмичења.

10. Прва спартакијада такве врсте одржана је 1956. године и остала је запамћена као Спартакијада народа СССР. Више није постојала потреба за ривалством са Олимпијским играма тако да нису позвани ни страни спортисти, те је ова спартакијада била искључиво совјетско такмичење у коме су учествовали само совјетски спортисти.

11. Прва Зимска спартакијада народа СССР-а одржана је 1962. и она је затим одржавана сваке четврте године, али се није подударала са олимпијадом.

12. Готово сви спортисти Совјетског Савеза такмичили су се и на спартакијадама народа СССР-а. Такмичење 1967. године било је посвећено 50-годишњици Октобарске револуције. Тада је постављен рекорд спартакијаде по броју учесника – од почетне фазе до финала у такмичењу је учествовало 85 милиона људи. Међу њима је било доста и оних који су се аматерски бавили спортом.

13. На Спартакијади 1979. године Совјетски Савез је насупрот традицији позвао и стране спортисте. Наредне године су у Москви организоване Олимпијске игре, тако да је ово била „генерална проба“.

14. Годинама су спартакијаде спадале међу најпопуларније спортске догађаје у Совјетском Савезу. Оне су биле „инкубатор“ будућих олимпијских шампиона. Ова врста такмичења је престала да постоји 1991. године када се распао СССР.

Прочитајте такође: Зашто је игра у којој су уживали милиони совјетске деце личила на војну вежбу?

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“