Куповина у „руском стилу“: Сцене из раних деведесетих

AP
Руси су после пада Совјетског Савеза закорачили у потпуно нови свет слободне трговине. Уличне пијаце и монтажни киосци, стране марке и кријумчарена роба, шверцери и повици „девизе-девизе“... Све је то било део јединствене атмосфере у којој се куповало и продавало током 1990-их у Русији.

Што се више капитализам пробијао у новоформирану руску државу, руско друштво је све дубље залазило у слободну тржишну економију. Људима су постале доступне све врсте стране робе које су се могле замислити.

Тадашњи председник Русије Борис Јељцин је 29. јануара 1992. године потписао указ који сваком грађанину омогућава да продаје робу „на сваком погодном месту“. Тиме је отворен пут за развој предузетништва у земљи. Цветала је приватна трговина, а такође нелегална продаја девиза и шверц. Људи су путовали у иностранство, куповали робу на велико и продавали их на импровизованим тржницама широм Русије.

На таквим местима су грађани Русије могли пронаћи све, од кожних јакни и фармерки до ауто-делова и кријумчарених компакт-дискова. Совјетски „Дивљи запад“ је цветао. У великим градовима су ницали огромни бувљаци. Као пример може послужити „Черкизовски бувљак“, највећи у Москви и један од највећих у Источној Европи. Ту су се окретали милиони долара све до 2009. године, када је бувљак коначно затворен.

Наравно, роба у руским продавницама током 1990-их није била тако квалитетна као данас, али је за оно време било невероватно да се цела породица може снабдети одећом на једном месту!

Па ипак, купци су морали бити опрезни, јер су лако могли постати жртва вештих продаваца. На пример, могли сте отићи на пијац да купите јакну, али сте уједно купили неки случајни џемпер, „кинеску“ имитацију брендиране торбе или неколико компакт-дискова са најновијом страном музиком или филмовима. А све због тога што је сте добили понуду коју нисте могли да одбијете.

Током 1990-их шопинг није био релаксација, као данас, него врло амбициозна експедиција. Морало се пазити на веште трговце, али и на лопове који су купцима меркали џепове. Није било кабина за пресвлачење, па ако је неко хтео да проба како му стоји одело, морао је то да учини на парчету картона. Била је премија када постоји завесица која се може намаћи.

Нажалост, та невероватна атмосфера из доба процвата капитализма заувек је нестала.

Сада су тржни центри својеврстан узор руске свакодневице и доколице, али ако имате среће, ипак у предграђима Москве или негде у унутрашњости Русије још увек можда можете набасати на остатке „Дивљег запада“ из деведесетих.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“