Ограничене количине кока-коле продрле су у Совјетски Савез још пре почетка 30-их. Али, чак и неколико деценија касније није било лако доћи да чувеног газираног напитка, јер се није продавао у продавницама. Често је све зависило од тога какве имате везе.
Совјетски ратни херој маршал Георгиј Жуков искористио је свој висок положај како би америчког генерала Двајта Ајзенхауера замолио да га снабдева овим специјалним пићем. Како не би довео у питање своју идеолошку опредељеност, генерал Жуков је тражио да његова кока-кола буде бела и пакована у необележене флаше са црвеном звездом на затварачу.
Временом Кока-кола је изгубила битку за совјетско тржиште, на којем се боље снашла њена директна конкуренција: компанија Пепси.
Совјетски грађани су за фармерке сазнали 1957. године током легендарног Светског фестивала омладине и студената у Москви.
Увоз фармерки у Совјетски Савез био је незамислив и противзаконит подухват. Али фармерке су биле предмет жеља и фантазија омладине. С обзиром да су биле тешко доступне, совјетски кицоши су били спремни да се одрекну много тога ради пара „левисица”. Обично су их набављали од „фарцовшчика”, сумњивих типова који су страну робу куповали од туриста и бизнисмена са Запада.
Немачки спортски бренд Adidas освојио је Совјетски Савез захваљујући генијалној маркетиншкој стратегији. Наиме, совјетски олимпијски шампиони са Олимпијаде 1980. године у Москви попели су се на победничка постоља у опреми са карактеристичним Адидасовим пругама (мада је совјетска власт тражила да се логотип компаније уклони).
Овај трик совјетске власти није упалио и популарност Адидаса је у СССР-у стрмоглаво порасла одмах после Летњих олимпијских игара 1980. у Москви.
Одевна комбинација коју чине брендирана тренерка, патике и капа била је пун погодак ако сте желели да заблистате у совјетском окружењу. Адидас је у СССР-у био симбол благостања и моде, да би неколико деценија касније постао обележје руске криминалне културе.
Када су жвакаће гуме пронашле пут до СССР-а, брзо су се етаблирале као нова валута међу совјетском омладином. Могли сте без проблема да их замените за друге, практичније ствари и робу и често су биле у оптицају између више особа. За већину тинејџера тог времена било је незамисливо бацити жваке.
Нажалост, у марту 1975. године жвакаће гуме су у Москви индиректно изазвале трагедију у којој је живот изгубила 21 особа.
Дигитални сатови били су чудо савремене технике које је 80-их година преплавило Совјетски Савез. Водећи произвођачи били су Casio и Seiko, али су се ценили и многи други модели. Ручни сатови са уграђеним дигитроном били су међу најпопуларнијим.
Видео-касете и видео-рекордери стигли су у СССР 80-их година и одмах постали хит. Совјетски грађани су били жељни капиталистичких акционих филмова са звездама попут Бруса Лија и Арнолда Шварценегера. Уследили су еротски филмови, који су убрзо забрањени совјетским законима. Најпредузимљивији и најхрабрији муватори у својим становима су убрзо почели да отварају илегалне биоскопе. Суграђанима су наплаћивали 50 копејки или 1 рубљу (1-1,5 тадашњих долара) за гледање филмова.
Ови легендарни мотоцикли производили су се у Чехословачкој и у великим количинама се извозили у Совјетски Савез. О њима је сањао скоро сваки совјетски тинејџер 80-их година, јер су били из иностранства, а ипак приступачнији од других страних брендова, захваљујући пријатељској социјалистичкој Чехословачкој.
Модни часопис „Бурда” опчинио је совјетске жене почев од 1987. године. Те године се у СССР-у појавило прво издање легендарног немачког модног часописа. С обзиром да је Бурда била први часопис који су владини цензори одобрили за совјетску јавност, привукао је много пажње и утицао на милионе совјетских жена.
Док је у иностранству већ одавно постојала масовна производња козметике, у Совјетском Савезу она је била слабо заступљена. Тек 70-их година широм земље су, захваљујући новој локалној производњи, почеле све више да се користе маскаре, сенке за очи и ружеви за усне. Међутим, страни брендови су се више ценили, а француски L’Oreal био је у то доба најпожељнији. Пољска козметика Pollena такође је била хит.
За совјетску власт није био проблем да својим грађанима обезбедити довољно цигарета. Међутим, 80-их година дошло је до дефицита дувана. То је подигло вредност страних цигарета. Брендови као што су Marlboro и Kent били су слабо доступни. Често су се набављали од страних туриста или пословних људи. Пушачи су се довијали тако што су у хотелима или на железничким станицама дочекивали странце и од њих илегално куповали цигарете.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
