Најфаталније Рускиње свих времена

Алексеј Антропов/Тверска уметничка галерија; Sputnik; А.Бохман; Pixabay
Мушкарци су их обожавали, а оне су мењале мушкарце чешће него рукавице.

Катарина II

Портрет велике кнегиње Катарине Алексејеве.

Гласине да је царица сексуално оптерећена и да није далеко од нимфоманке колале су још за њеног живота, а могу се чути и у данашње време. У литератури има невероватних описа њених љубавних авантура. Понегде је реч о 200-300 љубавника и о тежњи ка разноврсним перверзијама. Али све су то ипак само гласине. Сигурно се зна да је Софија Августа Фредерика од Анхалт-Зербста (право име Катарине II) имала 23 љубавника и да су само поједини међу њима „добро прошли“.

Портрет Катарине II.

Немачка принцеза је дошла у Русију 1744. године, да би се годину дана касније удала за наследника руског престола Петра III. Истина, муж није испољавао никакво интересовање за њу: „Било ми је потпуно јасно да ме велики кнез уопште не воли. Две недеље после свадбе ми је рекао да је заљубљен у дворску даму Кар“, написала је она.

Први познати Катаринин миљеник био је Григориј Орлов, наочити гроф из царске гарде. Дала му је многе титуле, поседе и новце, а он је затим помогао својој љубавници (и мајци свога сина, јер му је у то време Катарина већ родила дете) да свргне Петра III и заузме руски престо. Григориј и његова браћа су били веома популарни у армији и то су искористили да организују дворски преврат. Бивши император је убрзо умро под неразјашњеним околностима. Катарина је чак хтела да се уда за Орлова, али се јавно мњење томе жестоко противило јер су многи сматрали да је Орлов убио цара.

„Уручење писма Катарини II“

Када је прошла страст према Орлову Катарина је пронашла другог љубавника, а затим трећег, па четвртог... Међутим, ретко ко је из те авантуре изашао „неоштећен“. Царица је скоро све своје љубавнике (било да се разочарала, било да није опростила везу са другом женом) протерала из земље без права на повратак, или их је протерала са двора. Њен последњи љубавник је на почетку „авантуре“ имао 22 године, када је Катарина имала 60. Та веза се завршила након седам година царичином смрћу.

Прочитајте на нашем сајту детаљније о царици Катарини и о њеној титули „Велика“.

Љиља Брик

Љиља Брик

„Мушкарца треба убедити да је изузетан, па чак и генијалан, али да његово окружење то не схвата. И треба му дозволити оно што му није дозвољено код куће. Сав остали посао ће довршити квалитетна обућа и свилено рубље“, говорила је Љиља Брик, „муза руске авангарде“.

Љиља Брик у прозирној хаљини.

Ова руска Јеврејка из имућне породице била је почетком 20. века позната по многим „титулама“ – и као „проповедница разврата“, и као „жена са хипертрофираном сексуалном знатижељом“, и по многим другим не баш ласкавим епитетима. Додуше, тако су о њој говориле жене, док су је мушкарци обожавали. На списку њених поклоника били су скоро сви представници руске авангарде, а у иностранству су је обоготворавали Пазолини, Луј Арагон и Ив Сен Лоран. Највећи поклоник Љиље Брик био је легендарни „песник револуције“ Владимир Мајаковски. Његова веза са Љиљом у љубавном троуглу (трећи је био Љиљин муж Осип) трајала је 15 година и завршила се тако што је песник пуцао себи у срце.

Љиља Брик, фотографија с краја 1920-их.

После самоубиства Мајаковског Љиља Брик се два пута удавала, не рачунајући многобројне незваничне везе. И она је себи одузела живот у 87. години прогутавши смртоносну дозу седатива.

Више о Љиљи Брик прочитајте у посебном чланку

Александра Колонтај

Александра Михајловна Колонтај, девојачко Домонтович (1872-1952), прва жена министар у историји и жена амбасадор. У влади коју су бољшевици формирали после свргавања Привремене владе у октобру 1917. године добила је место министра, тј. народног комесара за старатељство. Фотографија из 1900-1902.

Она никад није марила за пристојност, нити на друштвене норме и очекивања. Увек је све чинила супротно правилима понашања.

Будућа револуционарка рођена је у добростојећој племићкој породици у Петербургу. Када је одрасла отац је планирао да је уда за угледног генерала. Александра се није покорила очевој вољи, него се 1893. удала за сиромашног даљег рођака. Истовремено је била у интимној вези са мужевљевим колегом. Када јој је све досадило, оставила је и мужа и љубавника, и сина којег је у међувремену родила, и отишла у Швајцарску да припрема револуцију.

Александра Колонтај (друга слева) и њен муж Павел Дибенко (слева).

Вратила се у Русију када су се бољшевици учврстили на власти. Била је прва жена министар у историји, борила се за равноправност жена и проповедала слободну љубав, сматрајући да је брак као институција застарео и да је улога жене знатно шира него што се уобичајено мисли.

Александра Михајловна Колонтај. Фотографија из 1937.

Није могуће избројати њене сексуалне партнере. Она их се ни сама није сећала, мада су појединци пред њом извршили самоубиство. Када је напунила 50 година почела је да се виђа са Французом који је био 20 година млађи од ње, а последње деценије је провела у Скандинавији као амбасадор и приређивала светске гала вечере све док није оболела од старачке укочености.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“