Где је наша застава једном подигнута, више не треба да буде спуштена: Најжешће изјаве руских владара

Николај I о ширењу руске територије

Портрет императора Николаја I, Франц Кригер.

Ермитаж

„Где је руска застава једном подигнута, више никада не треба да буде спуштена“, рекао је овај руски император 1850. године када је покренута дискусија о томе треба ли Русија да сачува удаљено острво Сахалин на коме је истраживач Генадиј Невељски основао војно насеље.

Поједини званичници сматрали да је то опасан потез јер је могао изазвати озбиљан територијални спор са Кином и Јапаном. Николај Први је, међутим, свима јасно ставио до знања да Русија никада неће уступити земљу коју третира као своју.

Александар II о управљању земљом

Портрет императора Александра II

Национални архиви Канаде

„Русијом није тешко управљати, али од тога нема вајде“, рекао је једном Александар II, имајући у виду чињеницу да је Русија толико огромна и хаотична да је бесмислено све то контролисати јер њене области никада неће имати довољно поштовања према месту које служи као седиште власти. Иначе, Алексадар II је покренуо једну од најамбициознијих реформи у 19. веку када је укинуо кметство (овде је објашњено зашто та реформа и није била много успешна).

Александар III о Европи и Уставу

Руски император Александар III у војној униформи.

Сергеј Левицки/Фонд краљевске колекције

„Кад руски цар пеца Европа може и да причека“, рекао је император. Наиме, министар спољних послова Русије се забринуо због дипломатског конфликта у Европи везаног за руску савезницу Француску па је послао Александру писмо док се овај одмарао у вили изван града, молећи га да се што пре врати у престоницу и позабави кризом како би се избегао рат у Европи.

Александар је био љут што га министар омета у омиљеном хобију, па му је оштро одговорио. Ова фраза је брзо постала врло популаран и моћан цитат који се наводи у многим ситуацијама.

Император је био убеђен да и странци и Руси треба да поштују цара. Када је ступио на престо уместо оца који је убијен у атентату, Александар је на захтеве да дарује народу устав одговорио: „Устав? Зар да руски цар полаже заклетву некаквој стоци?“

Николај II о свом радном месту

Руски цар Николај II Романов.

Archive photo

„Домаћин руске земље“ – тако је Николај II Романов попунио поље „занимање“ у попису 1897. године. Једноставно и елегантно. Додуше, све се променило 20 година касније, када су дошли бољшевици и одузели цару Николају руску земљу.

Владимир Лењин о некрофилији

Владимир Иљич Лењин (1870-1924). 1918, Москва, Кремљ.

Фотограф Петар Оцуп/Sputnik

„Сваки бог је идеолошка некрофилија“, написао је оснивач и први владар СССР-а Владимир Лењин у писму Максиму Горком. Милитантни атеиста је мрзео капитализам, монархију и религију. О религији је говорио, као и његов учитељ Карл Маркс, да је то „опијум за народ“. Када су бољшевици на челу са Лењином узурпирали власт у Русији, одмах су покренули крсташки рат против религије – спаљивали су храмове и хапсили свештенике. Али када је Лењин умро, његово тело је смештено у Маузолеј па је вођа пролетаријата у атеистичкој земљи третиран као некакав светац.

Јосиф Стаљин о весељу, рату и папи римском

Јосиф Стаљин (1879-1953), генерални секретар Централног комитета Комунистичке партије Совјетског Савеза.

Shagin/Sputnik

„Живот је постао бољи, другови. Живот је постао веселији“, рекао је Стаљин 1935. године говорећи о Стахановском радничком покрету и општем побољшању услова живота. Та фраза, међутим, данас не звучи тако весело. Стаљин ју је изговорио пред почетак Велике чистке 1936-1938, у којој је ухапшено око седам милиона људи, а стотине хиљада су побијене. А то, благо речено, није било нимало весело.

У Великом отаџбинском рату 1941-1945. године Стаљин је изражавао осећања нације. Најпознатији цитат из тог периода су његове речи: „Ни корак назад! То сада мора постати наша главна парола“. И заиста, даље повлачење више није било могуће.

Једном, док је разговарао са Черчилом, који је поменуо духовни утицај папе римског на католичку Пољску (где је тада ратовала Црвена армија), Стаљин је, према сећањима његовог преводиоца, питао: „А колико дивизија има папа римски?“

Никита Хрушчов о сахрани Запада и дипломатији

Генерални секретар ЦК КПСС-а Никита Хрушчов

Валентин Собољев/TASS

„Ми ћемо вас сахранити!“ – ово је вероватно најзлослутније Хрушчовљево упозорење, које је на Западу изазвало бурну реакцију. Совјетски лидер је ову фразу изговорио 1956. у разговору са западним амбасадорима, и она није имала тако мрачно значење какво јој се приписује. Хрушчов није мислио да уништи Запад у рату. Он је говорио о комунистичком систему који ће преовладати у свету и „сахранити“ капитализам, тј. надживети га (видели смо како се све то завршило). Али западна штампа је његове речи истргла из контекста тако да је јавност била запањена.

Хрушчов је и иначе био човек из народа и није много марио за дипломатске манире. Волео је да каже оно што мисли. Када је председник Египта Анвар ел Садат променио страну у хладном рату и окренуо се Америци, а затим преко посредника замолио да поразговара са Хрушчовом, совјетски лидер је рекао следеће: „С њим (Садатом) нећу ни да се**м на истој ливади, а камоли да разговарам“ и затражио од преводиоца да пренесе поруку дословце.

Михаил Горбачов о барабама

Јуриј Абрамочкин/Sputnik

Горбачов је имао више смисла за дипломатију него Хрушчов, али је понекад и он реаговао сувише љутито. Када се у августу 1991. суочио са покушајем државног преврата, само неколико месеци пре распада СССР-а, он је у својој резиденцији на Криму морао да дочека заверенике, своје колеге из комунистичке елите. У том тренутку је већ било јасно да преврат није био успешан и зато је Горбачов дочекао пучисте речима: „Шта је, барабе, мало сте се заиграли?“ Кад је касније упитан да ли је заиста то рекао, Горбачов је одговорио: „То је још и најблажи израз који сам могао да употребим“.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!