Како је из пепела Руске империје никао СССР?

„Зар бољшевици поново стварају Руску империју коју су управо уништили?“ – вероватно су такво питање постављали многи у свету када је 1922. године званично објављено формирање СССР-а као „уједињене државе“ коју чине четири републике (Русија, Украјина, Белорусија и Закавкаска Совјетска Федеративна Социјалистичка Република).

Формирање СССР-а онаквог какав је нама познат није био ни брз ни једноставан процес.

Како је припремљен терен за стварање Совјетског Савеза?

Радећи на пројектима стварања СССР-а Лењин и Стаљин су играли улоге „доброг и лошег полицајца“. После 1918. године бивши делови Руске империје већином су постали совјетске социјалистичке републике. Јосиф Стаљин је желео да се све републике једноставно присаједине Руској Федеративној Социјалистичкој Совјетској Републици са централизованом влашћу, где би једно законодавство важило за све.

Занимљиво је да је Стаљин 1922. године био народни комесар (фактички министар) за националности у Руској Републици. Он је 3. новембра 1917. године заједно са Лењином потписао „Декларацију права народа Русије“ којом је између осталог прописано „право народа Русије на самоопредељење до отцепљења и формирања независне државе“. Стаљин је, међутим, желео управо супротно.

ПРОЧИТАЈТЕ ВИШЕ: Две у једној: Све о руској револуцији 1917. године 

Лењин се свим силама супротстављао идеји централизоване државе говорећи да је она антидемократска. Он је сугерисао независним републикама да се уједине са истим правима и сачувају своју актуелну власт. Извори кажу да је Лењин замислио далеко ширу варијанту СССР-а којој би се придружиле многе земље у Европи и Азији.

Због чега је формиран СССР?

Бољшевици су схватали да бивше губерније Руске империје могу да се уједине у заједничку државу како би се „боље супротставиле непријатељском капиталистичком окружењу“, каже историчар Александар Орлов. Али тај савез је у извесном смислу већ постојао и пре него што је СССР формиран.

Наиме, најпре је Русија 1920. године потписала споразум о уједињењу са Украјином, затим је 1921. потписала такав споразум са Белорусијом, а након тога и са Кавкаским републикама. Овим споразумима је Руска Федеративна Социјалистичка Република стекла право да представља све друге републике на међународном нивоу и да у њихово име потписује дипломатске документе.

Поред тога, централизовано је седам најважнијих народних комесаријата (министарстава): одбране, народне привреде, спољне трговине, финансија, рада, железнице, поште и телеграфа. То је значило да су руски народни комесаријати управљали одговарајућим сферама и у Русији и у другим социјалистичким републикама.

СССР је званично формиран 30. децембра 1922. године када је на Првом свесавезном конгресу Совјета потврђен Споразум о стварању СССР-а (који су потписале Руска Совјетска Федеративна Социјалистичка Република, Закавкаска СФСР, Украјинска ССР и Белоруска ССР)

Лењин је хтео да створи СССР као темељ будућег уједињења свих социјалистичких земаља у Светску Социјалистичку Совјетску Републику. Бар тако је писало у Уставу СССР-а од 31. јануара 1924. године. На крају је, међутим, тријумфовао Стаљинов план по коме је СССР претворен у централизовану ауторитарну државу.

Како је СССР постао ауторитарна држава?

Комунистичка партија Руске Совјетске Федеративне Социјалистичке Републике постала је 1925. године Свесавезна комунистичка партија (бољшевика), а Стаљин је био њен генерални секретар. Већ 1927. године на 15. конгресу Свесавезне комунистичке партије одобрен је план колективизације. То је значило да је владајућа партија усмеравала и уобличавала све одлуке совјетске владе.

САЗНАЈТЕ ВИШЕ: Титуле руских владара: Ко је јачи, цар или генерални секретар? 

Све одлуке државних органа СССР-а биле су под „партијском контролом“, тј. све одлуке је контролисала и усвајала Комунистичка партија. Државом је управљала партија, а партијом је управљао генерални секретар Централног комитета Комунистичке партије СССР-а. Тако је заправо један човек управљао државом, а то и јесте ауторитарна власт. Почев од 1922-1923. године тај човек је био Јосиф Стаљин.

Многе бивше територије Руске империје нису постале део СССР-а одмах, тј. 1922. године, него су му се „придружиле“ касније. Већина тих република није имала независну власт. То су заправо биле социјалистичке републике које је контролисао Централни комитет Свесавезне комунистичке партије, тако да је њихова „одлука“ о придруживању СССР-у била обична формалност.

Тако су се Совјетском Савезу редом придружиле следеће државе: 1925. године Узбечка и Туркменска ССР, 1936. године Таџичка ССР, 1929. Казашка, Киргиска, Грузијска, Азербејџанска и Јерменска ССР, и 1940. Летонска, Литванска, Естонска и Молдавска ССР. Тако је 1940. године СССР имао укупно 17 република.

Свим републикама је фактички управљао центар који се налазио у Москви где је било седиште Централног комитета и његовог генералног секретара. На тај начин је Стаљинова идеја преовладала и совјетске социјалистичке републике нису постале независне републике него сателити унутар СССР-а.