Како су се Реган и Горбачов састали да спрече Трећи светски рат (ФОТО)

• Пратите наше садржаје преко иновационог руског сервиса Telegram! Сви наши најновији и најактуелнији текстови стижу директно на ваш паметни телефон! Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, уз Телеграм смо увек са вама!

Не може се рећи да је крај 1970-их и почетак 1980-их био период процвата совјетско-америчких односа. СССР је ушао са трупама у Авганистан, а САД су се свесрдно трудиле да приреде Совјетима „Вијетнам“. Поред тога, откако су се Џими Картер и Леонид Брежњев састали у Бечу 1979. године није било нових сусрета лидера двеју сила.

У совјетској политици се све променило после смрти совјетског лидера Черњенка 1985. године. Исте године је на препоруку утицајног Андреја Громика совјетска политичка елита за новог генералног секретара КП СССР-а изабрала релативно младог политичара Михаила Горбачова (који је тада имао 54 године).

Амерички председник Роналд Реган (други лево) и совјетски лидер Михаил Горбачов (десно у првом плану) уочи свог историјског „разговора крај камина“ 19. новембра 1985, Женева, Швајцарска.

Getty Images

Нови совјетски лидер је имао свежије представе о совјетској спољној политици, совјетско-америчким односима, Хладном рату и трци у наоружавању са Америком. Горбачов је био спреман да одбаци стратешку концепцију „гарантованог узајамног уништења“, теорије која је предвиђала да су две нуклеарне суперсиле безбедне докле год имају довољно нуклеарних бојевих глава да се међусобно потпуно униште уколико једна од њих прва лансира ракету. Уместо тога, он је предложио да се истражи потенцијал идеје „свеопште безбедности“, рачунајући да ће СССР избећи опасност од америчког напада уколико буде продубљивала сарадњу са идеолошким противником.

Са друге стране говоздене завесе 40. председник САД Роналд Реган је правио планове како да ограничи совјетски нуклеарни потенцијал и осигура безбедност САД од хипотетичког нуклеарног напада, а све помоћу технологије која би омогућила америчкој војсци да обара нуклеарне ракете у космосу. Ти планови су били познати као Стратешка одбрамбена иницијатива, а медији су им дали назив „Ратови звезда“.

Средином 1980-их обе земље су постале свесне да је неопходно тражити излаз из текуће трке у наоружавању између САД и СССР-а. Због тога су Реган и Горбачов уговорили сусрет у Женеви за 19. новембар 1985. године.

Трик са капутом

Ненси Реган (лево) и Раиса Горбачова на откривању темеља музеја у седишту Интернационалног комитета Црвеног крста у Женеви, Швајцарска, 2. новембар 1985.

Reuters

Многи амерички аналитичари су у Горбачову видели совјетског лидера који је умеренији, либералнији и спремнији за компромис од свих својих претходника. Допадао им се стил његовог одевања, а допадала им се и његова шармантна супруга Раиса која је уједно била и најближи Горбачовљев саветник, додуше у незваничном својству прве даме. Други су опет сматрали да Вашингтон не треба да упадне у замку евентуалног лажног утиска.

Амерички председник Роналд Реган дочекује руског лидера Михаила Горбачова у вили Fleur d'Eau у Женеви.

Getty Images

Роналд Реган је у почетку био скептичан према намерама свога колеге. Допутовао је у Женеву спреман за борбу, такође у пратњи своје супруге Ненси. Реган је био старији од Горбачова. У време сусрета је имао 74 године. Он је у Женеву дошао да убеди младог совјетског лидера да ће САД наставити трку у наоружавању до коначне победе, судећи по сведочењу Џека Метлока, бившег Регановог саветника који је касније постао амерички амбасадор у Москви.

Совјетска делегација је допутовала у Женеву 18. новембра 1985. Сутрадан су се Горбачов и Реган први пут лично састали.

Совјетско-амерички сусрет на највишем нивоу у Женеви. Генерални секретар ЦК КПСС-а Михаил Сергејевич Горбачов и председник САД Роналд Реган пред почетак разговора.

Јуриј Абрамочкин/Sputnik

Реган је већ чекао Горбачова када је овај пристигао у свом аутомобилу. Јутро је било хладно, стегао је мраз, тако да је Горбачов био у капуту и са капом на глави. Када је Реган то видео брзо је скинуо свој капут и у елегантном оделу пожурио у сусрет совјетском колеги.

„На многобројним објављеним фотографијама амерички председник је изгледао енергичан, млад и физички снажан у поређењу са ’убунданим’ Горбачовом. Уопште се није примећивала разлика у годинама“, написао је касније Анатолиј Добрињин који је у време тог сусрета био совјетски амбасадор у САД.

Диносаурус и бољшевик

Совјетски лидер Михаил Горбачов и амерички председник Роналд Реган на самиту у Женеви 1985.

Global Look Press

Сусрет није био много успешан. Горбачов је био подозрив према Регановом плану да се поништи ефекат узајамног уништења и да се пређе на Стратешку одбрамбену иницијативу. Упозорио је америчког лидера на могућу трку у наоружавању у космосу

Реган је са своје стране инсистирао да Стратешку одбрамбену иницијативу не треба третирати као космичко оружје него једноставно као обрамбену технологију.

Генерални секретар ЦК КПСС Михаил Горбачов и председник САД Роналд Реган пред почетак разговора.

Getty Images

Совјетски лидер није веровао ни обећању да ће САД поделити ту технологију са Совјетским Савезом чим буде завршена. На крају је Горбачов рекао за Регана да је конзервативац и „диносаурус“, док је амерички председник окарактерисао совјетског лидера као „тврдокорног бољшевика“.

Први дан преговора није донео никакав напредак, али су посматрачи ипак приметили нешто што одавно није виђено у совјетско-америчким односима: било је јасно да су двојица лидера наклоњени један другоме.

Совјетски лидер Михаил Горбачов (лево) у сусрету са америчким председником Роналдом Реганом у Женеви, Швајцарска, 19. новембар 1985.

Reuters

„Нека наклоност је ипак била очигледна. Они су били опуштени и лако су комуницирали, осмехивали се... Све се то добро видело“, написао је касније Реганов државни секретар Џорџ П. Шулц.

И заиста, Реган и Горбачов су наставили преговоре и на крају су дошли до заједничког разумевања да обе стране морају радити на заустављању трке у наоружавању. На крају су амерички и совјетски лидер издали заједничко саопштење које је касније послужило као основа за окончање Хладног рата и биполарног светског поретка.

Роналд Реган и Михаил Горбачов у паузи преговора на Женевском самиту.

Getty Images

Најважнија порука заједничког саопштења је овако гласила: „Стране су размотриле кључна питања безбедности и свесне посебне одговорности СССР-а и САД за одржавање мира сложиле се да нуклеарни рат не може бити добијен и никада се не сме водити. Признајући да сваки конфликт између СССР и САД може имати катастрофалне последице стране су подвукле важност спречавања сваког рата између њих, нуклеарног или конвенционалног. Оне неће тежити достизању војне доминације“.

Овде сазнајте зашто је Џо Бајден посетио Москву 1988. године.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!