Зашто је у Вухану подигнут споменик совјетским пилотима?

Sputnik; Vmenkov (CC BY-SA 3.0)
Совјетски пилоти су испољили невероватну издржљивост и храброст помажући Кинезима у рату против Јапана. Једном су чак упропастили рођендан јапанском императору.

Ако се прошетате кроз централни парк „Ослобођење“ у граду Вухану, који је данас познат целом свету из сасвим других разлога, видећете обелиск висок осам метара, на коме су између осталог усечене следеће речи: „Сећање на совјетске пилоте вечно ће живети у срцима кинеског народа“. Ту се налази и заједничка гробница са посмртним остацима тридесетак совјетских војника.

Добро је познато да је Црвена армија на самом крају Другог светског рата, у августу 1945. године, ослободила од Јапанаца Манџурију, североисточни део Кине. Али шта су совјетски пилоти радили у Вухану, који је далеко одатле, и чиме су заслужили захвалност Кинеза?

Заједнички непријатељ

Јапанска морнарица диже у ваздух кинески ватрени положај и маршира са морнаричком заставом за време Кантонске операције.

Совјетска војна лица су се обрела у Кини знатно раније, још 1937. године, убрзо после велике јапанске офанзиве на ову земљу. Москва је у агресивној политици Токија сагледала претњу сопственој безбедности, па је потврдно одговорила на молбу кинеског руководства да притекне у помоћ. Стаљин је тада изјавио: „Ми можемо редовно пружати помоћ Кини уколико не буде рата у Европи“.

Радничко-сељачки кинески одреди у време борбе са јапанским освајачима.

СССР је пре свега допринео привременом помирењу комуниста на челу са Мао Цедунгом, иначе идеолошких савезника, и владајуће партије Куоминтанг, тако да је формиран јединствени фронт против агресора.

Москва није била спремна да уђе у отворени оружани конфликт са Јапаном, али је влади Чанг Кај Шека дала неколико кредита за куповину совјетског оружја са попустом, тј. по ценама које су биле 20% ниже од важећих на светском тржишту. Од октобра 1937. до 1941. године Совјетски Савез је испоручио Кини 1.235 ловаца и бомбардера, 82 тенка, 16.000 артиљеријских оруђа, преко 14.000 митраљеза, 50.000 пушака, скоро 2.000 возила и трактора, а такође муницију, гас-маске, лекове и много тога другог.

Чанг Кај Шек

Поред оружја у земљу су тајно почели да пристижу совјетски војни стручњаци, али су се позиционирали као добровољци како би се избегли конфликти са Јапаном. Они су у најкраћем могућем року успели да подигну борбену готовост 40 (од 246) пешадијских дивизија слабо обучене кинеске армије, допринели су формирању механизованих дивизија и интензивно припремали тенковске и пилотске посаде. Пре тога су кинеске трупе у борбама против Јапанаца трпеле губитке у односу 5:1, а захваљујући совјетским војним стручњацима овај показатељ је знатно смањен.

Ловачки авион Ил-16 са знацима за распознавање Ратног ваздухопловства Републике Кине.

Најважнију улогу међу тим стручњацима су одиграли совјетски пилоти. Они нису само обучавали своје кинеске колеге, него су и сами интензивно учествовали у ваздушним борбама. Пре њиховог доласка ратно ваздухопловство Јапанске царске војске је неприкосновено доминирало на кинеском небу.

Налет на Тајван

Јапанци су 21. новембра 1937. године сазнали да се појавио нови озбиљан противник. Било је то у ваздушној борби изнад кинеске престонице Нанкинг. Тада се 7 совјетских ловаца И-16 ухватило у коштац са 20 јапанских авиона. Совјети су оборили два ловца и један бомбардер, а нису изгубили ниједан свој авион.

Јапанци су били знатно бројнији, тако да су совјетски пилоти узлетали и по 4-5 пута на дан како би бранили кинеске градове. Али ни то није било све.

Совјетски пилоти на аеродрому Ханкоу. Слева надесно: Б. Б. Камоњин, кинески пилот, А. А. Лебедев и преводилац.

На 20. годишњицу Црвене армије, 23. фебруара 1938. године, 28 бомбардера СБ је прелетело скоро хиљаду километара без пратње ловаца. Они су извршили напад на једну од најважнијих база јапанског ратног ваздухопловства на острву Тајван (тада познатом као Формоза). Да би потрошили што мање горива и увећали долет бомбардери су летели на висини од око 5.000 метара.

Пилоти нису имали кисеоничке маске, па су због недостатка кисеоника током целог лета били на ивици својих снага. „Срце убрзано куца, хвата вртоглавица и дремеж... Ту се човек може ослонити само на сопствену физичку издржљивост“, написао је касније у својим мемоарима „Борбене маршруте“ Фјодор Полињин, који је предводио ову акцију.

Совјетски пилоти добровољци у национално-ослободилачкој борби кинеског народа против јапанских освајача (1937-1945).

Јапанци нису очекивали напад на тајванску ваздухопловну базу Мацујама. Уништено је 40 непријатељских авиона, не рачунајући оне који су били расклопљени у контејнерима. Изгорели су хангари и резерве горива за три године. После тога је губернатор Тајвана смењен, а командант ваздухопловне базе је извршио самоубиство.

„Мач правде“

У пролеће 1938. године јапанска авијација је извршила масовно бомбардовање Вухана, јер је он био један од најважнијих градова у земљи и служио је као привремено седиште кинеског државног и војног врха после пада Нанкинга у децембру 1937. године.

Совјетски пилоти на бомбардерима ТБ-3, који су добровољно учествовали у националноослободилачкој борби кинеског народа против јапанских освајача (1937-1945), 1938.

Јапански пилоти су 29. априла одлучили да честитају рођендан императору Хирохиту моћним нападом на град. У небо се подигло 18 бомбардера у пратњи 27 ловаца. На прилазима Вухану дочекала су их 64 совјетска ловца И-15 и И-16.

„Високо на плавом небу пловили су бели облаци и ширили се пупољци од експлозија противваздухопловних пројектила“, сећао се очевидац ваздушне борбе Го Можо: „Тресак пројектила, урлање авиона, експлозије бомби, непрестано штектање митраљеза – све се то стапало у једну непрекидну грмљавину. Заслепљујуће су на сунцу бљештала крила авиона који час узлећу, час муњевито падају, и нагло скрећу час улево, час удесно“.

Мао Цедунг

У получасовној борби оборено је 11 непријатељских ловаца и 10 бомбардера. Процењује се да је совјетска страна изгубила 12 авиона. Јапанци су били шокирани. Око месец дана се нису појављивали изнад Вухана. Поново су покушали 31. маја, и поново доживели неуспех. Овога пута су изгубили 14 авиона, и то су потучене чувене ескадриле јапанског ратног ваздухопловства попут „Ваздушних самураја“ и „Четири краља неба“. Због доприноса одбрани града Кинези су са поштовањем назвали совјетске пилоте „мачем правде“.

Совјетски савез је 1940. године постепено почео да укида војну помоћ влади Чанг Кај Шека, јер су се покварили односи између Куоминтанга и Маових комуниста. Совјетски пилоти су тада престали да учествују у ратним дејствима против Јапанаца.

Споменик на гробљу совјетских пилота који су погинули у борбама кинеског народа против јапанских освајача 1938. (Парк Ђефанг, Ханкоу, Вухан).

Погинуло је 214 од укупно 700 пилота и авионских техничара које је Москва послала у Кину од 1937. до 1940. године. Њихови посмртни остаци се углавном налазе у десетинама заједничких гробница широм земље, које кинеска држава данас брижно чува и одржава.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“