Ова џиновска ружна возила су совјетски ривали америчких „теракрузера“

• Пратите наше садржаје преко иновационог руског сервиса Telegram! Сви наши најновији и најактуелнији текстови стижу директно на ваш паметни телефон! Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, уз Телеграм смо увек са вама!

1. МВТУ

МВТУ-2

Архив

Концепција необичних теренаца који користе технологију меких гума под ниским притиском за кретање по мекој и прашњавој земљи појавила се током 1950-их у САД. У условима све веће тензије између двеју суперсила у доба Хладног рата Совјетски Савез није могао дозволити да САД буду једини произвођач потенцијално моћне опреме која има перспективу примене у војне сврхе.

Тако су крајем 1958. совјетски инжењери направили совјетско возило за све врсте терена (АТВ возило). Оно је у великој мери било засновано на моделу ГАЗ-69, лаком камиону који је имао погон на све точкове и прављен је у СССР-у од 1953. године.

ГАЗ-69

Сергеј Коровкин 84 (CC BY-SA 4.0)

Камион је имао кабину са покретним кровом, па је исту такву добио и теренац АТВ. Мотор, мењач и други неопходни делови су такође преузети од поменутог камиона. Главна разлика је била у точковима и вешању. Камион је имао четири обична точка, а ново превозно средство је користило три џиновске и веома еластичне гуме под ниским притиском које су имале изванредне карактеристике за кретање по неравном терену.

Пнеуматски ваљак

Архив

Овакав дизајн је имао ефекта, мада само делимично. МВТУ-2 се лако кретао по меком терену, али је имао потешкоћа у кретању асфалтним путем, где је потребно развити већу брзину. Поред тога, возило се много љуљало приликом кретања.

2. ЗИЛ-132С

ЗИЛ-132С

Архив

Инжењери фабрике ЗИЛ избацили су 1964. године нови прототип АТВ возила са са великим гумама ниског притиска за кретање по меком терену. Ново возило је било комбинација камиона ЗИЛ-164 и ЗИЛ-157К.

Зил-164. Возило је делимично обновљено: нису оригиналне бочне стране хаубе и платформа приколице.

Технички музеј, Тољати/ShinePhantom (CC BY-SA 3.)

Пробитно су додата четири точка са меким гумама пречника један метар. Мало је чудно што тај АТВ није имао предње вешање, тј. два предња точка су била чврсто фиксирана за шасију.

Москва. ЗИЛ-157 на Можајском ауто-путу после старта Четврте трке оклопних возила „Пут храбрости", 2020.

Михаил Терешченко/TASS

Такав дизајн је онемогућавао да се предњи точкови користе за окретање. Због тога се возило окретало помоћу задњих точкова који су имали засебно вешање. Кочнице су имали само предњи точкови.

Ова радикална конструкција се лоше показала на тестовима јер је таквим возилом било тешко управљати, а погрешан дизајн је отежавао руковање воланом. Пројекат је на крају угашен, а направљени прототипи су уништени.

3. НАМИ-094 (ЭТ-8)

Један од најперспективнијих прототипа „теракрузера“ које су пројектовали совјетски инжењери био је ЭТ-8, направљен 1963. године.

Визуелно је то била готово идентична копија америчког модела FWD MM1 Teracruzer. За разлику од прототипа направљеног у Америци, совјетско возило је покретао бензински мотор снаге 180 кс који је узет са камиона Урал-375, док су Американци користили авионски мотор са осам цилиндара који користи авионско гориво.

Урал-375Д

LutzBruno (CC BY-SA 3.0)

Совјетско возило је имало осам великих гума пречника 1,2 метра – груписаних тако да четири буду напред и четири позади.

Кабина совјетског модела је узета од артиљеријског тегљача руске производње АТС.

Овај АТВ теренац је био тежак 12 тона и у приколици је могао да носи осам тона терета.

И поред релативно успешног тестирања, испоставило се да је возило превише тешко и скупо, тако да није пуштено у серијску производњу.

Овде погледајте списак од пет електромобила произведених у СССР-у. 

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!