Пет неочекиваних чињеница везаних за совјетске вишеспратнице

• Пратите наше садржаје преко иновационог руског сервиса Telegram! Сви наши најновији и најактуелнији текстови стижу директно на ваш паметни телефон! Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, уз Телеграм смо увек са вама!

1. Совјетске четвороспратнице воде порекло из Француске

Панорама. Изградња рејона Нови Черјомушки у Москви, 1954.

Борис Рјабињин/Sputnik

Изградња четвороспратних зграда у Совјетском Савезу почела је крајем 1950-их. Оне се зову још и „хрушчовке“, јер су већином подизане у периоду када је Никита Хрушчов био генерални секретар Комунистичке партије СССР-а.

Совјетско руководство је желело да реши стамбено питање што већем броју људи, да подржи њихову сеобу из села у велике градове и да их размести у „комуналке“ (заједничке станове). Стамбени простор од бетонских панела је био јефтин и простран. У четвороспратницама није било лифтова и цеви за смеће, није било ни подрума ни поткровља. Грађевинска екипа је такву зграду подизала за 12 дана ако је радила у три смене. У периоду када је Хрушчов руководио земљом у СССР-у је саграђено преко 13.000 зграда и скоро све оне су четвороспратне.

Технологија подизања зграда од типских панела првобитно је преузета од Француске, конкретно од архитекте Рејмонда Камија. Он је своју технологију патентирао 1949. године, да би десет година касније СССР купио од Француске прву технолошку линију за израду панела, а затим је од Камијеве фирме купио лиценцу за шему масовне производње бетонских форми коју је затим прерадио совјетски инжењер Виталиј Лагутенко. Резултат су биле зграде из серије К-7, тј. совјетске четвороспратнице.

2. Осам спратова је доста, девет је много

Москва, СССР, 12. фебруар 1963. Изградња стамбених зграда у области Хорошево-Мњовники.

Наум Грановски/TASS

Можда чудно звучи, али после таквог „бума“ четвороспратних зграда у СССР-у су почеле да се типски подижу осмоспратнице (почетком 1960-их). Зашто су архитекте одлучиле да „стану“ на осмом спрату? Зашто што је уштеда била велика. Четвороспратнице нису имале лифтове, а осмоспратнице су, према совјетским стандардима, могле имати само један лифт, док је за зграде са девет и више спратова било прописано да морају имати и други, теретни лифт.

Други фактор је била противпожарна заштита објекта. Висина стандардних механизованих мердевина ватрогасног возила је 28 метара. Управо толико је потребно да се ватрогасци попну на осми спрат. Ако зграда има више спратова, онда би по противпожарним прописима требало направити и степенишна окна (вентилисане веће тампон просторије у које није могућ продор дима и ватре) и инсталације за усисавање и одвођење дима. Све је то повећавало цену коштања изградње.

3. Улази у зграде су били кречени зеленом или плавом фарбом

МОСКВА, Русија, 26. јун 2017. Степениште четвороспратне „хрушчовке“ у Бескудниковском рејону у Москви. Влада Москве планира да сруши „хрушчовке“ и пресели њихове становнике.

Сергеј Бобиљев/TASS

Зелена фарба је често коришћена за камуфлирање војне технике, а плава за камионе и пољопривредну технику, и зато су те две боје у СССР-у увек имале велики тираж.

Улази у четвороспратне и осмоспратне зграде обично су фарбани тако што је доња половина улаза имала офарбану цоклу, док је горња била окречена. Цокла је практичнија, али креч омогућава зидовима да „дишу“, и зато је ова комбинација дуже штитила улазе од појаве буђи на зидовима.

Цоклу су и сами станари могли лако да оперу. Контраст између цокле и окреченог зида на нивоу људских очију био је упадљив, тако да је та линија могла бити од користи приликом евакуације у случају пожара и велике задимљености. Поред тога, зелена и плава су доста засићене боје и самим тим добро скривају дефекте и недостатке у фарбању.

4. Станови су имали дупла врата

Улазна врата тапацирана јефтином вештачком кожом.

Борис Бобанов/Sputnik

Приликом изградње „хрушчовки“ на станове су стављана обична дрвена врата. То није била добра топлотна и звучна изолација. Станари су покушавали да их сами некако додатно „утопле“, па су их тапацирали полиуретаном и јефтином вештачком кожом. Затим су из истог разлога почели да праве још једна, „унутрашња“ врата. Додатна предност двоструких врата била је у томе што се на њих могло ставити више катанаца.

5. Унутрашњи прозор на купатилу

Avito.ru

Данас би унутрашњи прозор на купатилу изгледао као занимљиво дизајнерско решење, а у совјетско време је у „хрушчовке“ стављан из практичних разлога. Тако су купатила имала више светлости, бољу вентилацију и мање бактерија, а уједно није било потребе палити светло у току дана. Станари су пуштали машти на вољу и украшавали прозоре завесицама или витражним стаклом, или су их префарбавали. Поред тога, уколико некоме у купатилу позли, укућани су увек имали могућност да кроз тај прозор брзо продру унутра.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!